Juče sam pročitala veoma zanimljivu činjenicu o samopouzdanju.

Rečeno je da je samopouzdanje igra koju igramo sami sa sobom, i da postoje različite vrste samopouzdanja. 

Na primer, ja imam veliko samopouzdanje u učionici kao učitelj i to sampouzdanje mi je prirodno došlo, valjda zato što sam od malih nogu htela biti učitelj i ceo život sam išla ka tome.

Isto tako postoji sampouzdanje na kom radim jer znam da sam introverta, a ne želim da me to sputava, i zato sebi govorim i sebe ubeđujem da razgovor i interakcija sa ljudima nije tako neobična i čudna, i teram sebe da se predstavim onakvom kakva jesam, a ne da se zatvorim u sebe i budem neprimtna, “samo da me ne bi pogrešno shvatili ili da ne bih ispala čudna u društvu”.

I nemojte da pomišljate da je to neka vrsta laganja, jer nije. To je samo treniranje svog mozga da budete svesni koliko, u stvari, vredite.

Mozak, takođe, može da se ubedi i u svašta drugo, pa tako neki misle da ne bi mogli bez hrane duže od nekoliko sati, jer su svoj mozak ubedili u to.

Isto tako mozak možete ubediti da možete bez hrane mnogo duže od nekoliko sati.

Da li znate koje su sve prednosti i benefiti ovakvog gladovanja?

Pozdrav,

Sanja

P.S

Ako uzimate neku terapiju ili mislite da niste metabolički zdravi, pre nego što se upustite u ovakav post, najbolje bi bilo da se konsultujete sa vašim lekarom.