Šta bi za sebe rekla, kako bi sebe pre opisala 

- "strpljiva, polako, postepeno, jedna po jedna stvar" osoba

- "sve i odmah" osoba?

Nedavno sam se videla sa jednom prijateljicom, koja ima nadimak Žena Zmaj. Znamo se ceo život.

Osećala se pritisnuto svime, ništa joj posebno nije trebalo od mene reče, samo malo razgovora i da nekako spusti tu torbu tereta koji nosi. 

Slušam je šta sve trči, radi, uspeva - deca sva zategnuta ko tambure (što bi rekla moja mama), svi popeglani, nasmejani, uspešni.

Posao ide redovno, voli to što radi - šef je odeljenja u jednoj firmi.

Nadimak je i dobila jer uvek sve stiže.

Samo, sada primećujem na njoj da joj je psorijaza buknula. I po rukama i po vratu i širi se po dekolteu. (znate ono crvenilo, kožno oboljenje koje može da ima baš ozbiljne oblike?)

Kaže, sva potištena, "nisam više žena zmaj, postala sam nesposobna."

Kroz razgovor dolazimo do toga da je duboko razočarana u sebe jer ne može da održi kvalitet na koji nas je sve navikla na svim poljima - na poslu, u kući, sa decom, na druženjima i sl.

"Sigurno samo treba bolje da se organizujem."

"Pokušala sam malo obaveza da prebacim deci, ono po kući što mogu. Ma kakvi, niko bre ni prstom da mrdne. I onda samo idem po kući i derem se. Oni me gledaju belo, misliš da se neko štrecne? Ma neee, boli ih uvo.

Mazi, pazi, čitaj, vodi, izvodi, spremaj, kupuj i to je to, sad kad treba da urade nešto, neku obavezu da preuzmu - niko ništa. (frustracija u glasu - očigledana)

Posle me grize savest, i vidm da mi se više i ne poveravaju toliko. A nemam vremena da se posvetim više. 

Ne mogu da nađem ni nekoga da mi pomogne po kući, nema slobodnih žena. Znaš da od mame nema vajde a i ostarila je, vidim da nije baš sva svoja (mama je uvek živela svoj život, mnooogo manje mareći za druge, uvek je udovoljavala sebi, izvlačila se i često je Ženu zmaja koristila kao drugaricu kojoj bi se jadala i na nju bi prebacivala svoje obaveze - stvarno se znamo ceo život).

Na poslu je raspad sistema ako ne dođem, zovu me za svaku sitnicu. Neće niko da uključi mozak. 

Sa Dejanom (mužem) se viđam samo uveče, on radi po ceo dan. Onda i on dođe umoran pa bude u fazonu "šta ima da se jede?". Ja se tek onda iznerviram pa mu kažem "ono što si spremio".

I na kraju, neraviram samu sebe jer sam tako naošterana, nestrpljiva, gruba. Stvarno sam nesposobna."

Od očaja počinje da se smeje (znate taj stadijum očaja i bespomoćnosti?).

Gledam je dugo i uporno, onako namerno empatično buljim u nju :). 

- Šta gledaš, kaži nešto?

- Ne mogu, rekoh, tražim?

- Šta?

- Zrno saosećanja za samu sebe. Ali kod tebe ga ne vidim. 

(Nezgodno je dati povratnu informaciju a da ne nudiš rešenje (jer nije me ni pitala za isto), i da ne zvuči kao dodatna kritika (jer najmanje što želim je da je dodatno opteretim sa "ti si kriva" iako ima i njene odgovornosti mada je mnoge izbore pravila nesvesno ali znam da ona to zna). Niti kao tešenje (jer mrzi kad vidi sažaljenje).)

Dok je govorila, postala sam svesna više stvari:

• preterane samokritike - misli da sve što ne funkcioniše je samo njena krivica
• potpunog unutrašnjeg lokusa kontrole - misli da je sve do nje, baš ništa do okolnosti i života i zato treba "samo bolje da se organizuje"
• situacija joj mnogo utiče na samopoštovanje jer okreće na biće - nesposobna sam, ja ne valjam jer da valjam ne bih bila tako gruba)
• nadimak joj je postao deo identiteta (zato ne volim etikete, nikakve iako deluju pozitivno - ali njoj je to bila težina sada jer kako to da ona ne može)
• perfekcionizma - ničega se ne odriče i nigde ne spušta kvalitet sve dok telo ne počen da je usporva
• nesvesna da je odrasla sa emocionalno nezrelim roditeljima i da je zbog toga morala da napravi mnogo sebe da prilagodi da bi preživela
• davala, davala, davala i istrošila sve rezervoare

Neminovno je bilo da pričamo o perfekcionizmu, o "sve i sad", o (ne)spuštanju kriterijuma, o tome šta za nju spuštanje kriterijuma znači (jer osoba koja je perfekcionista misili da mora tako, da je to neizbežno i da ako nije tako ne valja uopšte). 

Na kraju sam joj na mejl poslala ovo što i sa vama danas delim - tehniku zvanu Točak života, za koju sam ja čula nekih mentora i koučeva jer ne možemo "sve i sada" kada imamo tako važne oblasti u kojima mnogo od nas zavisi i bitno je da odredimo prioritete.

Pred tobom je 9 aspekata života.

1. Razmisli za svaku oblast koliko si zadovoljna trenutnim stanjem na skali od 1 do 10 a zatim na točku života označi.

 2. Kada oceniš sve oblasti, ocene poveži tako da dobiješ zatvorenu liniju.

3. Razmisli za svaku oblast kako bi želela da bude stanje za godinu dana i oceni na skali od 1 do 10.

 Na primer: Trenutno si zadovoljna svojim zdravljem 5 a volela bi da bude 9 za godinu dana.

4. Zatim poveži ocene kao u prethodnom koraku.

5. Na kraju pogledaj gde je najveća razlika između trenutnog i željenog stanja i zapiši šta tačno treba da uradiš da bi došla do tog mesta.

Promisli, sedi, zapiši. Preberi šta su samo želje a šta od svih želja treba da postane prioritet u životu. I onda donesi odluku da to menjaš.

Na primer: Šta tačno mogu i treba da uradim da imam zdravlje na nivou 9? 

***Napomena:

Nemoj da ti željeno stanje u svim oblastima bude 10 jer ćeš sebe dovesti u stanje bespotrebnog stresa i demotivisaćeš se. Neka budu ono koje možeš da zamisliš da stvarno bude za godinu dana, realno dakle.

Sada kada znaš gde si a gde želiš da budeš, možeš da doneseš odluke šta treba da menjaš.

O tome kako se uvode promene sam ti pisala ranije.

Zašto se ja kao dečji psiholog bavim tvojim opštim zadovoljstvom?

1. Zato što se tvoje odluke direktno odražavaju na decu
2. Kao i tvoje emocije i ponašanje.
3. Tvoje mentalno zdravlje direktno utiče na njihovo.

Sa (ne)zadovoljnim i mentalno (ne)sređenim roditeljima, rastu baš takva deca.

Zato su briga o sebi i promišljanje obavezni predmeti u školi života i roditeljstva :) (znam da ovo zvuči patetično i dramatično, htedoh da se našalim iako ozbiljno mislim). Zato vam pripremam nešto novo, o čemu ćete saznati u nekom od narednih mejlova.

*****************************************************************************************************

Po dogovoru, vidimo se sutra, sreda 1.11. u 20,30. Druženje je planirano da traje 1,5h. Dobro došli ste da pitate šta god želite.

Samo kliknite na link ispod i uključite kameru

https://us02web.zoom.us/j/81729196876?pwd=cjJ5TXhZWjVsbkZsNmR6dFZWdG41Zz09

Radujem vam se,

Milena