Danas je Dan menatalnog zdravlja pa me zanima, kako ste?

Mislim, pitam ja to vas roditelje često, ali bih volela da danas zastanete i ocenite:

a) svoje mentalno zdravlje od 1-10 (1 najlošije, 10 odlično)

b) mentalno zdravlja svog deteta, isto od 1-10

Do kojih ste ocena došli?

Mentalno zdravlje uključuje u sebe način na koji se osećamo, kako razmišljamo i kako se ponašamo. A sve to utiče na naše funkcionisanje u celosti, i na naše telo.

Zato je izuzetno važno pridati podjednaku važnost mentalnom, kao i fizičkom zdravlju.

Kada se radi o deci, evo nekoliko ključnih indikatora koje treba imati na umu kada procenjujete njihovo mentalno zdravlje (isto se odnosi i na nas odrasle, samo je opis malo drugačiji):

1. Promene u raspoloženju: Ako primetite česte promene u raspoloženju kod vašeg deteta, kao što su tuga, zabrinutost ili razdražljivost, utučenost i nezainteresovanost to vam može signalizirati da nije sve u ovom periodu lagano za njega.

2. Promene u ishrani i spavanju: Problemi sa uspavljivanjem, često se budi noću ili traži od roditelja da spava sa njim. Gubitak apetita ili preterano konzumiranje hrane mogu takođe ukazivati na mentalne izazove.

3. Promene u ponašanju u odnosu na druge: Detetovo povlačenje iz uobičajenih aktivnosti i izbegavanje društva, kao i želja da ostane kod kuće, mogu biti nešto što inače nije tipično za njega, a sada pokazuje ovakvo ponašanje. Može doći i do vraćanja na prethodni razvojni stadijum.

4. Promene u strpljenju: Ako dete postaje svadljivo, lako iznervirano (burno reaguje na svaku sitnicu koja mu nije po volji) i sklono konfliktima koje ne može da reši dogovorom, nego su mu uvek drugi krivi.

5. Promene u kognitivnom funkcionisanju: Problemi sa koncentracijom, pamćenjem i izvršavanjem zadataka. Uz muku rešava zadatke koji mu ranije nisu bili problem. Opterećeno je i zamišljeno nekim pitanjima koje ga iznova muče.

6. Telesni simptomi: Fizički simptomi poput čestih glavobolja ili problema sa varenjem mogu biti povezani sa mentalnim zdravljem. Često ima herpes (groznica na usni ili telu). Problemi sa varenjem se mogu manifestovati kao dijareja ili zatvor ili nemogućnošću da kontroliše odlazak u toalet.

7. Promene u ekspresiji: Promene i/ili regresija u govoru, mucanje, tikovi, nemogućnost izražavanja ili telesna napetost, su samo još jedan od načina ispoljavanja mentalnih izazova.

Ako se ova ponašanja ponavljaju u dužem periodu (više od mesec dana), i primetite da vaši napori da umirite dete i da mu pomognete ne deluju, možda možete da razmislite da potražitesavet stručnjaka. Problemi se lakše rešavaju ukoliko su u začetku.

Šta može da pomogne?

• Da budemo strpljivi i praštamo
• Delimo svoja osećanja i naučimo ih da ih kod sebe prepoznaju
• Ograničimo vreme provedeno na telefonima, SVIMA
• Pohvalimo njihove dobre odluke i ideje
• Verujemo im i verujemo u njih
• Provedemo vreme zajedno i zaista ih slušamo (pre nego što damo savet)
• Iniciramo prvi izražavanje ljubavi i zagrljaje
• Postavimo i poštujemo granice
• Da budemo iskreni i dosledni
• Održimo obećanja
• Govorimo istinu.

Ne zaboravite, za mentalno zdravlje deteta je najbitnije da je roditelj dobro i stabilno (ne sjajno, fenomenalno uvek i u svakoj situaciiji, nego uglavnom da je dobro i stabilno, da ume da vodi računa o sebi) i upravo na ovu temu vam pripremam jedno video predavanje ali više detalja uskoro.

---------------------------------------------

Više o izazovnim situacijama, koje mogu da utiču na stanje i raspoloženje deteta govoriću u naredna dva uživo uključenje (iliti lajva na Instagramu) gde ćete moći više da čujete i o nekim greškama koji mi roditelji iz najbolje namere nekada radimo, a štete deci.

Prvi će se ticati adaptacije na školu, i biće održan u sredu 11.10. u 14h a moj gost će biti učiteljica i edukator u oblasti obrazovanja Marija Sazdeva, a drugi na teme ambicija i pritisaka koje deca doživljavaju na vanškolskim aktivnostima ću pričati sa koleginicom sportskim psihologom Tijanom Ćirković Higl 12.10. u 19h.

Budite mi dobro do idućeg mejla.

Milena