U radu sa roditeljima, susrećem se najčešče sa ovih 5 tačaka koje mogu biti kamen spoticanja na putu promene nekog ponašanja te logično i promena i rezultat izostanu.

1.Svesnost – ŠTA je problem i KOME je to problem

Kako ono kažu, „definisati problem je pola rešenja"?

Vrlo često nismo ni svesni šta je naš problem, ali jednom kada ga osvestimo (šta nam tačno smeta ili nedostaje, kada osvestimo emocije koje se povodom toga javljaju) nema nazad.

KOME je to problem je drugi deo svesnosti ali mnogo važan jer naša motivacija da nešto menjamo neće biti ista ako problem „gađa“ baš nas, ili ako je to detetu problem ili... okolini.

Uzmimo za primer da dete neće samo da se oblači.

Da li je to problem vama kao roditelju jer morate svaki put da se jurite, natežete, trošite vreme, nervirate i slično?

Ili je problem detetu jer se ne oseća kompetentno i zavisno od vas?

Ili je problem vašoj mami, svekrvi i bogzna kome ko vam govori kako grešite jer ga vi oblačite i stvaraju vam pritisak da to promenite?

2.  Razumevanje problema

KAKO je problem nastao? KOLIKO dugo traje? Kako sam ja kao roditelj ODGOVRAN za to (ili dete ili okolina).

Upoznajte „neprijatelja“ i sagledajte sa razliitih aspekata sve.

3.Traženje rešenja

GDE želim da idem? Šta želim da positignem?

(Upamtite! Nije dovoljno reći „ja neću/ ne želim ovako“ a ne reći „ja hoću to i to“. Konkretno morate znati ka čemu idete.)

Zamislite tačno kako želite da stvari teku, koji je krajni rezultat koji želite da postignete i kako želite da se osećate. Tako ćete svom mozgu dati jasan pravac i pokrenućete ga na traženje rešenja.

Rešenje tražite sa partnerom. Vi kao roditelji ste nosioci promene i vi znate koje su vaše vredosti i zašto nešto želite.

U rešavanje i predloge kako, uključite i DETE (ako je dovoljno svesno i ako govori) jer ako nije učestvovalo u traženju rešenja i ako ga nismo uvažili i čuli njegovo mišljenje, dete neće sarađivati već pružati otpor.

Bake, deke i ostale važne figure koje su u svakodnevnom kontaktu sa detetom takođe treba obavestiti (i eventualno čuti predloge), ali ne u smislu da se oni mešaju, kolebaju vas i slično već da znaju u kom pravcu idete i da mogu da vam pruže podršku.

4. PRAVI MOMENAT - Skupljanje snage za uvođenje promene

Ne krećite u promenu ako nemate snage, ako ste vi ili dete bolesni, ako ste u frci na poslu ili imate drugih većih izazova koji vas crpe.

Za svaku promenu je važna motivacija i snaga da uopšte krenemo. Iako možda imate motivaciju, stanje mora biti „redovno“ i dobro kod vas da ne biste poklekli na prvoj prepreci jer ste suviše frustirani i umorni.

Samo vodite računa da ne bude uvek „ne mogu sad jer...“ . Uvek ima nešto preče i ne da nam se baš da se bakćemo sa tim. Ali moramo, to je naša odgovornost. Dakle, nemojte da vam uvek nešto drugo bude prioritet. Čim promenite to što vas crpi, videće promenu na bolje za sve. Prodisaćete.

5. Doslednost i okidači

Jednom kada ste sve napred nabrojano skockali, vreme je za promenu.

Plan B – dogovorite sa partnerom ko kada uskače? Šta kada sam ja umorna pa ne mogu da budem dosledna? Šta ako se on brzo iznervira? Šta kao dete plače i opire se kada vidi x? Kako ćemo tada da postupimo?

Imajte plan za različite situacije.

Vodite računa o mestima koja su npr. uvek ranije dete navodila da se ponaša onako kako ne biste voleli tj. upravo to što želite da promenite.

Sporne situacije i plan kako u njima postupiti, pomoći će vam da ih pregurate lakše i ostanete dosledni.

Ako i popuste, ne sekirajte se. Sutra je novi dan, imate novu šansu.

Ja ne verujem u čarobni štapić niti u savete stručnjaka koji kažu „samo ti uradi to i videćeš sve će to lako da ide“ jer svaka porodica je priča za sebe, svako od nas je priča za sebe.

Nema univerzalnih rešenja, ali ima rešenja.

Za sve što želimo da poboljšamo u svom životu, treba izdvojite vreme, posvetiti mu se i proučiti kako je najbolje (u skladu sa vašim vrednostima) to uraditi, zatim vežbati, eksperimentisati, grešiti ali i truditi se.

Na temelju tog verovanja sam i napravila video kurs za roditelje dece do 7 godina koji će biti u prodaji od poslednje nedelje marta.

Do narednog mejla, pozdravljam vas.

Milena