Zdravo,

Posle skoro 5 godina praktikovanja periodičnog/intervalnog posta odlučio sam da prekinem. 

Moj post je najčešće bio 16/8. U roku od 24 sata, postojao je period od 16 sati u kom ne bih jeo ništa; konzumirao bih samo vodu i kafu bez mleka i šećera, a u periodu od 8 sati bih jeo. 

Nekada bi to bilo 2 obroka, nekada 3, a neretko se dešavalo da jedem svega jedanput dnevno, što bi značilo da je taj period u kom bih jeo bio i kraći od osam sati.

Pitanje je zašto sam nakon toliko vremena odlučio da prekinem?

Naime, čitajući knjigu Outlive odlučio sam da promenim svoju taktiku i svoj pristup ishrani i zdravlju. Ta promena nije drastična, pre se može reći da sam promenio fokus, a moj najveći fokus trenutno je da unesem dovoljnu količinu proteina. 

Unosio sam ja i do sada dovoljnu količinu proteina. Dnevno bih uglavnom pojeo 500+ grama mesa, 100+g mlečnih proizvoda, što je oko 150g proteina, a to je za moju telesnu masu sasvim dovoljno. Uglavnom ide oko 2g proteina na 1 kg telesne mase (uzima se u obzir čista mišićna masa). Ali, problem je u tome što bih ja sav taj protein uneo odjednom. Što bi značilo da bih uneo između 75 i 150 grama proteina po obroku, a telo može da apsorbuje 40 do 60g po obroku. Sve preko toga se pretvara u ureu i odlazi nizvodno kroz mokraću. 

U prevodu, bacao sam u vodu gotovo 100g proteina dnevno.

Znao sam to i ranije, ali…

Da! Sve ovo je bilo poznato svakom ko je makar jednom otišao u teretanu s ciljem da poveća mišićnu masu. Ono što do sada nisam znao jeste koliko su mišići značajni za svakoga, a ne samo za one koji žele da napumpaju biceps. Mišići direktno utiču na kvalitet života, posebno u poznim godinama kada mišićna masa krene drastično da opada zbog hormonskih promena, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Što više mišićne mase imamo sada, više će nam ostati kada neminovno budemo krenuli da je gubimo.

Protein je molekul života

Protein je, moglo bi se reći, molekul života. Od njega su izgrađeni naši mišići, a mišići su nam neophodni da očuvamo snagu, izdržljivost, vitalnost i zbog toga su mi postali prioritet kada je u pitanju ishrana i zdravlje.

Stoga, morao sam promenim taktiku po pitanju unosa proteina.

Da bih tih 150g proteina uneo svakog dana, i apsorbovao, moram da ih podelim na četiri obroka, gde će svaki imati oko 40, 50 grama proteina. A pojesti četiri obroka bogata proteinom u 8 ili manje sati je izuzetno teško. Protein, u kombinaciji sa mastima me drže sitim veoma dugo, što znači da bih morao da se kljukam ako bi na svaka dva sata trebalo da pojedem jedan obrok u kom ima 40-50 grama proteina. Stoga, pomerio sam razmak između obroka na 4 sata, pa se može reći da sam sada na satnici 12/12. 

Gledam da ne jedem prva dva sata nakon što se probudim i dva sata pre odlaska u krevet.

Šta i kada jedem u toku dana

Primer toga je:

• Doručak 3-4 jajeta, sir, slanina (8:00)
• Ručak 250g mesa, sir (12:00)
• Između ručka i večere proteinski šejk (16:00)
• Večera 250g mesa ili suhomesnatih proizvoda (20:00)

I tako u krug. 

Koji protein je najbolji?

Prednost dajem proteinu životinjskog porekla zbog boljeg sastava. Dakle, jaja, meso, mlečni proizvodi, whey.

Protein iz biljaka je stvoren za život biljaka i sastav i srazmera amino kiselina nije isti kao u proteinu životinjskog porekla. Distribucija amino kiselina koje se nalaze u proteinu životinjskog porekla se mnogo više podudaraju sa onim što je nama potrebno, nego distribucija amino kiselina u proteinu biljnog porekla. Dakle, whey protein, protein iz jaja, i protein iz mesa nisu isto što protein iz graška, soje ili kinoe… 

Ugljeni hidrati

Ono što je ostalo isto jeste da nastavljam da izbegavam ugljene hidrate. Svrha posta je bila da se nivo glukoze u krvi dobrim delom dana drži na niskoj vrednosti. U tih 16 sati koje bih proveo bez jela, moja glukoza nije mnogo oscilirala. Baš zbog toga, moj doručak, kog sam inače preskakao, nema gotovo nimalo ugljenih hidrata, pa do porasta glukoze dođe tek malo, i brzo se vrati na normalu, a ni moja večara nema ugljenih hidrata iz istog razloga. Za keto ishranu se još kaže da je ishrana koja imitira post, baš zbog toga što na toj ishrani nema oscilacija u šećeru u krvi. Ako jedem ugljene hidrate, onda to bude posle ručka i/ili uz šejk.

Naglasiću da izbegavam rafinisane ugljene hidrate i gluten. Izbegavam sve što u sastavu ima brašno, dekstrozu, kukuruzni skrob, kukuruzno-glukozni sirup i sve druge gluposti koje trpaju u razne proizvode. Sir na našem tržištu je prilično dobar, ali se ove stvari najčešće guraju u suhomesnate proizvode, pa obazrivo s tim. Čitajte deklaracije na proizvodima. Moji izvori ugljenih hidrata sada su bobičasto voće, a ponekad ću ubaciti krompir ili pirinač, pa taj obrok neće biti keto.

Masti

Od masti izbegavam sve što je iz semena i sve što je rafinisano. Dakle suncokretovo, bundevino, palmino, sojino, kukuruzno, kikiriki, kakvih sve nema… Jedem svinjsku mast, maslinovo ulje, puter, kokosovo ulje i masnoću koja dolazi uz meso.

Zaključak

Na kraju, moglo bi se reći da sam promenio ishranu, ali i nisam. Prilagodio sam je shodno svojim ciljevima. Kada mi je cilj bio da izlečim masnu jetru, insulinsku rezistenciju, imalo je smisla biti na keto ishrani i postu 16/8. Sada, kad mi je cilj da izgradim i održim mišićnu masu, mislim da ovo ima smisla.

Isto tako možete i vi prilagoditi ishranu i druge navike shodno svojim ciljevima. I potpuno je normalno da se ciljevi menjaju, da se pogledi menjaju i da nemamo dogmatski i sektaški pristup jednoj kompleksnoj stvari kao što je ishrana.

Ne postoji ishrana koja odgovara svakom od nas već se ona uvek mora prilagoditi tako da odgovara pojedincu.

Podsećamo vas još jedanput da su naše knjige recepata i dalje na akciji, a i da se možete prijaviti na Letnji reset kod dr Marije Knežević.

Ako želite da podržite naš kanal, kupite neke od naših suvenira ili učinite to putem PayPal-a.

Srdačan pozdrav,

Ivan i Sanja