Danas ću da pričam o jednom suptilnom i ne toliko očiglednom okidaču koji vodi u prejedanje. Možda se prepoznaš.
Dugo mi je trebalo da osvestim da sam se prejedala između ostalog kako bih dokazala sebi svoju neadekvatnost.
Većina ljudi koji imaju ovu temu sa hranom i telom nije emocionalno opismenjena.
Osećamo se preplavljeno raznim emocijama koje ne umemo da imenujemo i procesuiramo.
Tako sam i ja osećala razne emocije, ali nisam znala šta da radim sa njima, pa bih se prejedala. Emocije i taj osećaj neadekvatnosti su bili nekako nepoznati i apstraktni, dok je prejedanje bilo nešto poznato i konkretno. Bilo mi je lakše da tu neprijatnost povežem sa nečim konkretnim (prejedanje), a još lakše mi je bilo jer sam imala "rešenje" za tu neprijatnost - restrikcija.
Sa emocijama nije bio taj slučaj. Niti sam znala odakle dolaze, gde u telu ih osećam, zašto su tu, šta da uradim sa njima, kako da ih procesuiram.
Prejedanje je takođe bilo i dokazivanje samoj sebi da sam neadekvatna i koristila sam ga da izazovem osećaj stida pre nego što me taj osećaj zaskoči i uhvati nespremnu. Onda bi mi bilo još gore jer ne znam odakle dolazi i ne znam šta da uradim sa njim. Na to me podseća i ona situacija kada kažemo nekome kako smo se ugojili i iskritikujemo sebe iz straha da će nam ta neka osoba uputiti pogled ili komentar, pa bolje ja sebe da ukanalim, pre nego me ona uhvati nespremnu. Tužno je to kako nas zabole više reči drugih (često nebitnih) ljudi, a ne shvatamo koliko zapravo boli to što sami sebi radimo.
Još jedan primer korišćenja prejedanja kako bismo dokazali sebi svoju neadekvatnost:
"Treba da učim za ispit, već neko vreme prokrastiniram, rok za polaganje ispita se približava i sada se osećam preplavljeno. Razne strašne i meni nepoznate emocije su tu, ne znam šta da uradim sa njima, mislim da nema rešenja za ovu situaciju, već sam sve uprskala, pa daj da se prejedem da potvrdim sebi koliko sam lenja, jadna i nedisciplinovana, da vežem sve te emocije za jedan konkretan problem *PREJEDANJE* koji znam kako ću da rešim (kritikovanje sebe i pripremanje restrikcije, gladovanje posle prejedanja, opsesivno vežbanje, povraćanje ili nešto treće) i tako ću osetiti instant olakšanje."
Ovaj primer možda i nije toliko apstraktan jer imamo konkretnu temu prokrastinacije na koju se prejedanje nadovezalo, ali mnogo puta u životu osetimo razne neprijatne emocije koje ne možemo da vežemo za konkretan problem ili situaciju. Osećamo se neadekvatno i preplavljeno, a nemamo pojma odakle to dolazi. Nepoznato je, a mi se užasno plašimo nepoznatog. I onda nam bude lakše da to vežemo za prejedanje ili za naše telo (negativna slika o telu) jer onda bar imamo rešenje - mršavljenje i neka nova dijeta.
Zato je od velike važnosti da se bavimo našim emocijama u ovom procesu. Poremećeni oblici hranjenja i negativna slika o telu su usko vezani za naše emocije.
Bilo bi poželjno da osvestimo pre svega da ne postoje dobre i loše emocije. Svaka emocija je tu sa razlogom i prenosi nam bitne poruke.
Moramo da naučimo da imenujemo i prepoznajemo emocije kako bismo znali koje poruke pokušavaju da nam prenesu i kako bismo ih izvukli iz nepoznatog i "strašnog" nesvesnog u svesni deo mozga.
Kada osvestimo i imenujemo šta osećamo onda ćemo lakše moći da preduzmemo konkretne korake koji će nam pomoći da procesuiramo te emocije.
Što više puta budemo ponavljali ove korake to ćemo više da širimo kapacitete da OSETIMO sve emocije. I one prijatne, ali i one manje prijatne. Kada budemo imali iskustvo proživljavanja i procesuiranja emocija, shvatićemo da i nije toliko strašno koliko smo mislili. Emocija nas neće ubiti. Preživećemo. Proći će. Dovoljno smo snažni da je osetimo. Ne moramo da bežimo u prejedanje ili da krivimo naše telo. Restrikcija nije rešenje iako nam pruža instant olakšanje i osećaj moći i kontrole.
Istinska moć i kontrola dolaze iz suočavanja i hvatanja u koštac sa našim emocijama. Našim nesavršenostima, slabostima, strahovima i bolom. Sve ostalo je privid i šarena laža.
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments