Koliko ti se puta desilo da kreneš na neki režim ili počneš da treniraš i onda pojedeš nešto "zabranjeno" i okineš fazu nekontrolisanog prejedanja?
Ili se desi život i ne uspeš te nedelje da uradiš četiri puta trening već samo jednom i onda te obuzme razočaranje, ljutnja na sebe jer uvek "zabrljaš", krivica, stid, a onda iz toga krene prejedanje i odustajanje od treninga dok se ne sabereš i ne kreneš opet "sve ispočetka"?
Koliko puta ti se desilo da na jedvite jade, uz mnogo odricanja, restrikcije, opeterećenosti, treninga koje mrziš, napokon smršaš par kilograma i čim vidiš da si smršala, pomisliš kako sad možeš napokon da se opustiš malo i onda se kao bumerang vrate svi kilogrami i još malo preko, a sve zdravije navike koje si bila usvojila kao da ti je neko preko noći naprasno izbrisao iz mozga?
Koliko puta ti se desi da se vratiš na stare fotografije i ne bude ti jasno zašto ni tada nisi bili zadovoljna svojim telom kada si skroz ok izgledala? Ili si i uspevala da smršaš, ali jednostavno nikada nije bilo dovoljno dobro i uvek je moglo još?
Koliko puta ti se dešavalo da iz perioda višemesečnog (ne)kretanja i prejedanja, iz besa, ljutnje i očaja doneseš odluku da će od sutra biti sve drugačije, da ćeš od sutra i da treniraš 5x nedeljno i da se hraniš savršeno, piješ 2L vode dnevno, pišeš dnevnik, meditiraš, šetaš 10.000 koraka svaki dan, piješ sve suplemente...
I onda posle par dana ili nedelja pergoriš, ne možeš da ispuniš svoje nerealne standarde i odustaneš jer misliš da si prosto osoba koja nije "disciplinovana" i da je to problem?
Ili se možda već mesecima/godinama osećaš zaglavljeno i nikako da kreneš da se hraniš zdravije i da treniraš jer si preplavljena svime što misliš da moraš da uradiš da bi došla do "rezultata" i onda ideš linijom manjeg otpora i konstantno odlažeš početak?
Ili možda čekaš da sve sve zvezde poklope, da se stvore idealni uslovi, da završiš ispite, da dete krene u školu/vrtić, da zaradiš neke pare, da imaš malo više vremena, pa ćeš onda da se posvetiš sebi i da kreneš da radiš sve to što odlažeš?
Ukoliko si se prepoznala u svemu ovome - ČESTITAM! Imaš izazov sa perfekcionizmom.
Većina ljudi godinama muku muči sa yo-yo dijetama, prejedanjem, nemanjem kontinuiteta sa treniranjem, kilogramima i uporno pokušavaju da reše svoj problem sa nekim novim režimom, fokusiraju se na neke nebitne detalje (tipa: da li jedem u skladu sa svojom krvnom grupom ili da li treba da radim HIIT trening na prazan stomak jer sam čula da se tako najbrže mršavi).
Idu od trenera do trenera, nutricioniste do nutricioniste, misle da je njihov najveći izazov to što nisu našli "ispravan" režim ili to što prosto nemaju kontrolu i volju.
Tvoj najveći izazov je perfekcionizam i nemogućnost da regulišeš svoje emocije, ali o emocijama ćemo nekom drugom prilikom!
Postavljaš sebi previsoke standarde, razmišljaš po principu sve ili ništa, opterećuješ se oko nekih banalnih stvari umesto da gledaš širu sliku, radiš akcije koje prezireš samo zašto što misliš da će ti to doneti rezultat, ali se ne pitaš šta posle.
Šta kada se režim završi?
Šta kada dođeš do nekih rezultata?
Zašto ne možeš da ih održiš?
Zašto uvek odustaješ?
Zašto nikako da se nateraš da kreneš?
Zašto ti nikada ništa nije dovoljno dobro?
Zašto misliš da sve moraš da uradiš savršeno?
Zašto ne možeš da uživaš u procesu i ne opterećuješ se kada će rezultat da dođe?
Jako bitna stvar u celoj ovoj priči su i MOTIV I NAMERA.
Koje je tvoje ZAŠTO?
Ako je tvoje zašto samo mršavljenje i sve vreme ti je samo to na pameti i učinila bi sve samo da dođeš do cilja (paradoksalno žene nekada zaista unište sebe i svoje fizičko i mentalno zdravlje samo da bi videle manji broj na vagi) onda se pripremi za jedan tužan život pun deprivacije, opterećenosti, yo-yo dijeta.
Život u kom će ti sva životna energija biti usmerena na tvoje telo i mršavljenje. Život u strahu i stidu. Život pun deprivacije. Život gde se samo baviš jednom te istom temom i postavljaš jedan te isti cilj svake Nove Godine.
Sve ovo ti pre svega pričam iz sopstvenog iskustva. Bila sam u ovom paklu 15 godina. I sada se napokon hranim balansirano i raznovrsno, redovno treniram, zdrava sam, imam kontinuitet i ne krećem dijetu svakog ponedeljka.
Više mi kilaža ne varira po 15-20 kilograma gore dole, osećam se snažno i fleksibilno, ne razmišljam o mršavljenju ceo Božiji dan, jer mi je fokus na aktivnostima koje preduzimam svakodnevno, a ne na cilju, ne na brojkama.
Kada se fokusiraš na dan po dan, obrok po obrok, kada počneš da gledaš širu sliku, kada ne zahtevaš od sebe perfektnost i ne odustaješ čim napraviš neku "grešku", kada naučiš da prihvataš svoje nesavršenosti, svoju ljudskost, kada prestaneš da zavisiš od eksterne validacije i kada ti tvoja vrednost kao osobe ne zavisi više od toga da li si smršala ili ne - shvatićeš da je lepota zapravo u procesu, a ne u samom cilju.
A kada uživaš u procesu i imaš kontinuitet, rezultat u vidu transformacije tela ne može da izostane.
Samo što ti to na kraju više neće biti ni bitno. To će biti trešnjica na vrhu torte. Tvoj uspeh će da se meri u tome ko si postala u tom procesu i kako si se ophodila prema sebi i svom telu.
Fizička aktivnost i balansirana ishrana će biti nešto što ti prosto radiš jer ti prija. I to neće zahtevati perfektnost jer tvoja vrednost kao osobe više neće zavisiti od toga da li si savršeno jela, savršeno trenirala i da li savršeno izgledaš.
Toliko toga imam da ti kažem na ovu temu i toliko želim da osvestiš neke stvari, jer je život mnogo lepši i lakši sa ove druge strane (ne) perfekcionizma.
Zato sam kreirala izazov pod nazivom PREVAZIĐI PERFEKCIONIZAM PREVAZIĐI PREJEDANJE gde ćemo mesec dana raditi na tvojim sabotirajućim obrascima i preduzimaćemo konkretne akcije koje će ti pomoći da se napokon oslobodiš perfekcionizma, prevaziđeš prejedanje i ostvariš kontinuitet u zdravijoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Sve informacije možeš da nađeš na linku u opisu profila. Upadaj! Jedva čekam da krenemo!
0 comments