Pročitaj ovo ako želiš da smršaš u 2026.

15 godina zaredom prvi i najbitniji cilj za svaku Novu Godinu mi je bio "da smršam xy kilograma za xy vremena".

I to bih uglavnom i postizala nekim striktnim dijetama ili vrlo rigidnim pravilima u ishrani.

Zapravo, smršati mi i nije bio toliki problem koliki je izazov bio da:

• Ne počnem da se prejedam čim stignem na cilj ili čim prekršim neko pravilo u ishrani
• Da ne budem opsesivna po pitanju svakog mog zalogaja i da mi ne ide sva životna i mentalna energija na razmišljanje šta, kada i koliko smem ili ne smem da jedem i koliko brzo mršavim
• Da ne osećam deprivaciju 24/7 jer mi je omiljena hrana opet zabranjena
• Da ne izbegavam druženja i izlaske kako ne bih bila izložena hrani koju ne smem da jedem i kako ne bih ispala opet iz "koloseka"
• Radim naporne treninge koje zapravo ne podnosim, samo zato što su izuzetno intezivni i što mislim da ću tako brže da smršam, a onda naravno posle nekog vremena odustanem
• Ne stopiram ceo život i sve podredim tom procesu mršavljenja, sa iluzijom da ću postati potpuno nova osoba i da ću imati potpuno drugačiji život kada budem imala xy kilograma ili kada budem izgledala na određeni način

Ljudi misle da je najveći izazov smršati.

Ne, to nije najveći izazov.

Najveći izazov je to učiniti (ukoliko za tim zaista ima potrebe) na način da ne ugrožavaš svoje fizičko i mentalno zdravlje, da dodatno ne uništavaš svoje samopoštovanje u tom procesu, da nemaš yo-yo efekat i prevelike oscilacije u kilaži i da ne osećaš deprivaciju i opterećenost 24/7!

Ukoliko i dođeš do cilja, a u dubini duše prezireš način na koji si to učinila i osećaš se loše u tom procesu (fizički ili mentalno), to neće biti održivo na duže staze.

I još jedna "caka" koju mnogi ljudi zanemaruju, jeste da taj proces od nas ne zahteva samo znanja o ishrani i fizičkoj aktivnosti.

U tom slučaju bi se svi ljudi držali tih nekih pravila, radili šta im se kaže, smršali i živeli "srećno do kraja života".

I multi-bilionska industrija dijeta i wellnessa ne bi više postojala.

A mi imamo industriju dijeta koja i dalje zgrće sve više i više novca. Pogotovo u januaru i pred leto. I dalje imamo ljude (pogotovo žene) koje GODINAMA žive zarobljene u začaranom krugu dijeta i prejedanja, mrzeći svoje telo i trošeći brdo novca, vremena i energije pokušavajući sa još jednim novim revolucionarnim režimom od ponedeljka, od 1. u mesecu, posle praznika...

Imamo žene koje uporno pokušavaju da se uklope u nerealne društvene standarde lepote.

Koje pokušavaju da udovolje svima u svom okruženju i da izbegnu svaku moguću kritiku tako što se, između ostalog, ceo život trude da imaju ili postignu to savršeno telo, idealnu kilažu, da se savršeno hrane, da urade sve kako "treba" i kako se očekuje od njih.

Spremne su da trpe glad.

Da potisnu svoje autentične želje, žudnje i potrebe.

Da nesvesno ne poštuju sebe i svoje telo.

Da se smanjuju, sakrivaju, stopiraju svoje živote i često ih podrede najbitnijem cilju, koji je uvek tu iz godine u godinu - MRŠAVLJENJU.

A ono što se takođe dešava, jeste da je dosta žena naučeno da potiskuje svoje emocije (pogotovo ljutnju), da se smeškaju, budu fine, ljubazne, da ugode svima, da nemaju lične granice i onda tu na scenu paradoksalno stupa prejedanje. Način da se regulišemo, da potisnemo, da napokon uzmemo nešto ZA SEBE.

I tu se stvara unutrašnji konflikt koji ne može da se razreši izbacivanjem šećera, januarskim detoksom ili jačom disciplinom.

Znaš li kada sam ja uspela da smršam, bez muke i deprivacije i da evo već dve godine održavam tu kilažu?

(Kada kažem "održavam", sasvim mi je normalno da kilaža u toku godine varira par kilograma gore, par kilograma dole. "Održavanje" se odnosi na to da nemam konstantne oscilacije od 10-15-20kg koje sam nekada imala)

• To se desilo onda kada sam PRESTALA sa striktnim režimima/dijetama.
• Kada sam prestala da branim sebi omiljenu hranu, a samim tim i da se prejedam istom.
• Kada sam poradila na svom perfekcionizmu, "sve ili ništa" razmišljanju i unutrašnjem glasu.
• Kada sam prestala da gledam na balansiranu nutritivno bogatu ishranu i trening isključivo kao na alatke za mršavljenje i transformaciju tela.
• Kada sam postala strpljiva i kada mi je postalo bitnije da uživam u procesu, nego da ŠTO PRE stignem do nekog cilja. Tako sam postigla i kontinuitet koji je ključan.
• Kada sam naučila da se nosim sa svojim emocijama bez velikih količina hrane ili restrikcije iste.
• Kada sam uspostavila bolji odnos sa svojim telom i počela zaista da ga poštujem i prihvatam OVDE I SADA, bez obzira kako izgleda.
• Kada sam počela da gradim svoje samopouzdanje i samopoštovanje van svog fizičkog izgleda.
• Kada sam počela da živim svoj život punim plućima, a ne da čekam da smršam da bih to radila.
• Kada sam počela više da verujem sebi i signalima svog tela, nego raznim eksternim faktorima.

I možda ti se ovo čini kao "puno posla", ali ukoliko ne želiš da se i naredne 2026. godine na tvojoj listi novogodišnjih rezolucija opet nađe "smršati xy za xy vremena", a onda da odustaneš već krajem januara, e onda je potreban malo dublji rad.

Unutrašnje konflikte ne možemo da rešimo mršavljenjem, ali se često dešava kada razrešimo neke unutrašnje konflikte, odbacimo uverenja koja nam ne koriste i uspostavimo jedan zdraviji odnos sa hranom, telom i sobom - mršavljenje dođe kao trešnjica na vrhu torte.

Ukoliko želiš da u 2026. godini pristupiš ovoj temi na potpuno drugačiji način pozivam te na svoj izazov "Prevaziđi perfekcionizam, prevaziđi prejedanje" na kom se mesec dana bavimo najvećim saboterom u ovom procesu - PERFEKCIONIZMOM.

Cena raste u ponoć i ovo je poslednji voz da se priključiš po vrlo pristupačnoj ceni.

Više o 4P izazovu možeš da pročitaš na linku ispod:

4P IZAZOV