Ovo je igra koju igraš sa hranom.

Začarani krug restrikcija i prejedanja je često manifestacija igre moći i nemoći.

Kada kreneš na neki režim kako se osećaš u početku?

Osećaš se moćno, snažno, u kontroli. Neko vreme uspešno kontrolišeš svoje nagone, žudnje, svoj apetit, svoje telo (i svoje emocije, samo toga često nisi ni svesna).

Posle nekog vremena i tog osećanja moći i superiornosti, kod dosta ljudi nastupi faza prejedanja.

Kako se osećaš u fazama prejedanja?

Nemoćno. Očajno.

Izgubila si kontrolu. Impuls da se prejedaš je nikad jači. Telo ne sarađuje. Sve emocije koje si potiskivala tokom restrikcije isplivavaju. Krivica. Stid. Anksioznost. Usamljenost.

Često kada se osećamo nemoćno i van kontrole u nekim drugim životnim aspektima mi posežemo sa kontrolom hrane.

"Možda ne mogu da kontrolišem XY, ali znam šta mogu. Moje telo. Šta jedem, koliko jedem, kada jedem, koliko kilograma imam."

Međutim naš podsvesni deo uma je izuzetno moćan i koliko god se trudili da potisnemo sve ono što je u Senci ono uporno isplivava.

Neprijatne emocije se vraćaju kao bumerang. Još intezivnije. Faze prejedanja postaju sve češće i sve snažnije.

I opet nas preplavljuje onaj dobro poznati osećaj bespomoćnosti i bezvrednosti.

Prvi korak ka isceljenju je osveštavanje ove igre koju igramo.

Drugi korak je promena uverenja da možemo biti apsolutno moćni, superiorni, u kontroli, odnosno da smo apsolutno nemoćni i van kontrole.

Niti smo super-žene niti smo bespomoćne očajnice.

Ali se često šetamo između te dve krajnosti i imamo takav doživljaj dok to ne osvestimo.

Kao i sa hranom.

Godinama se klackamo između restriktivnih režima i nekontrolisanog prejedanja ne shvatajući zašto i šta nam se to dešava, kao ni kako da izađemo iz tog začaranog kruga.

Uporno pokušavamo da uspostavimo kontrolu nad svakim svojim zalogajem, a ne shvatamo da smo zarobljeni i da sve ove godine hrana zapravo kontroliše nas.

Pokušavamo da izmanipulišemo naše telo i potisnemo njegove prirodne signale, žudnje i apetite, pa se onda pitamo zašto neće da sarađuje i zašto se nekontrolisano prejeda.

Potiskujemo naše emocije, trudimo se da budemo jaki/hladi ili sa druge strane konstantno fini i umiljati - pa se pitamo zašto se dešava da sve češće puknemo za svaku "sitnicu" ili smo konstantno nervozni i pasivno-agresivni.

Svakodnevno uskraćujemo sebe za odmor, uživanje, zabavu pa se onda pitamo zašto jedva čekamo veče ili vikend da se prejedamo ili da pijemo.

Mnogo puta sam ponovila i mnogo puta ću još ponoviti: Naš odnos sa hranom i telom je samo manifestacija naših unutrašnjih konflikata.

I dokle god se trudimo da prevaziđemo prejedanje pukim treniranjem samokontrole, a negativnu sliku o sebi i svom telu mršavljenjem - ostajemo uskraćeni za veoma bitne poruke koje nam to prejedanje i naše telo šalju.

I ukoliko si trenutno u ovoj fazi bespomoćnosti, očajna si, prejedanje je van svake kontrole i imaš ogromnu žudnju da opet kreneš na neki striktan režim kako bi što pre i što brže smršala i povratila osećaj moći nad sobom i svojim telom, molim te da zastaneš.

Da duboko udahneš.

Već si bezbroj puta ponovili taj obrazac i uvek se isto završavalo.

Hajde da pronađemo i razumemo prvo uzrok tog prejedanja, da se edukujemo, da korak po korak uspostavljamo bolji odnos sa hranom, telom i sobom, da prigrlimo sve naše emocije i da polako učimo da živimo u balansu i miru, a ne u ekstremima.

To je jedini način da se ovaj izazov jednom zauvek i prevaziđe.

O svemu ovome mnogo dublje i detaljnije pričam u online kursu POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM.

Tu se nalaze sve smernice, alati i uvidi koji su ti potrebni kako bi izašla iz začaranog kruga prejedanje-restrikcija i kako bi došla do balansa, kako u glavi, tako i u tanjiru.

Promotivna cena do juna je 97e.

Sve dodatne informacije i formular za prijavu imaš na linku ispod:

ONLINE KURS

Do sledećeg čitanja,

Gorana