Pismo od žene ženi.

Pre nego nastaviš da čitaš, podsetnik da se prijave za online trening OD HAOSA DO BALANSA zatvaraju večeras u ponoć.

A sada jedno iskreno pismo od ŽENE ŽENI.

Pre pet-šest godina, na isti ovaj dan, čestitala bih pro-forme svim dragim ženama 8. mart, davala i primala poklone i cveće, a duboko u sebi sam proklinjala dan što sam se uopšte rodila kao žena.

Biti žena za mene je tada značilo:

• ispunjavanje tuđih standarda i očekivanja
• igranje uloge "dobre devojčice"
• tone i tone krivice
• slabost (čitaj: emotivnost koja mora biti potisnuta po svaku cenu)
• konstantna težnja za validacijom i odobravanjem
• pregorevanje u nastojanju da budem tu za svakoga, a najmanje za sebe

Kao i smanjivanje u svakom mogućem smislu.

Od konstantnih pokušavanja da smanjim svoj konfekciji broj jer nikada nije dovoljno dobro i mršavo, do banalnog smanjivanja u smislu da kada mene neko zgazi u prevozu ja kažem: "Ju izvinite!".

Ili kada mi neko kaže:

"Jao što ti je lepa kosa", ja odgovorim: "Ma gde, nisam je prala tri dana, užas."

Neko mi kupi cveće, ja odgovarim: "Ma nisi trebao da se trošiš."

"Što ti lepo stoje te pantalone!", moj odogovor: "Ma ne lupaj, vidi kolike su mi butine!"

Svakom mojom rečenicom, svakim mojim pokretom, svakom mojom akcijom - slala sam poruku i sebi i svetu da ne verujem da vredim ovakva kakva sam.

A i kako da verujem?

Kako da verujem da vredim, da sam dovoljno dobra, da je moje telo dovoljno dobro baš ovakvo kakvo jeste, kada sam okružena ženama koje konstantno negativno komentarišu druge žene i njihova tela, ali i sebe i svoje telo.

Kako da verujem da vredim kada sam okružena naslovima iz časopisa, fotografijama na društvenim mrežama, ženama i muškarcima koji mi svakodnevno šalju poruku da ću biti voljena, prihvaćena, uspešna, srećna tek kada budem na "idealnoj" težini i "idealnih" proporcija i konstantno mi ukazuju na moje "mane" i nesavršenosti.

Kako da verujem da vredim kada sam konstantno kao mala dobijala poruke da ono ko jesam nije prihvatljivo. Previše je. Previše sam osetljiva, previše se pravim pametna, previše tražim, previše se "bunim", previše sam "teška".

A niko ne voli takve žene. Žene su tu da konstanto daju i brinu o drugima, da budu dopadljive, mršave, lepe i da se ne prave puno pametne.

Kako da verujem da suštinski vredim kada se moja vrednost merila i primećivala samo onda kada sam drugima na usluzi, kada se smeškam, klimam glavom, slažem, kada se žrtvujem, kada smršam i hranim se samo "zdravo", kada dobijem 5 u školi ili unapređenje na poslu koji nisam ni želela, ali eto, moji kažu da je "najbolji posao siguran posao".

Kako da verujem da vredim i da moj život vredi, kada mi je isti taj život na pauzi već 15 godina "dok ne smršam".

Mi ovde pričamo o odnosu sa hranom i telom, ali taj odnos i te kako reflektuje kakav mi odnos imamo pre svega same sa sobom, a onda i sa ljudima oko sebe i sa životom.

Ako potiskujemo svoje potrebe, emocije, želje, žudnje, ne živimo autentično i imamo duboko uverenje da ne vredimo - to će se manifestovati i kroz naš odnos sa hranom.

Prvo kroz faze restrikcija i dijeta u koje ulazimo upravo iz tog uverenja da ne vredimo takve kakve smo, a potom kroz faze prejedanja gde bar kroz hranu pokušavamo da uzmemo nešto za sebe i da zadovoljimo svoje potrebe, ali opet štetimo sebi na duže staze.

Zapamtite da je prejedanje neretko VAPAJ našeg autentičnog bića koje pokušava da zadovolji svoje potrebe, da se samoreguliše, da napokon uzme nešto za sebe, da oseti slobodu i da se pobuni.

• Da se pobuni protiv tog unutrašnjeg kritičara koji nas teroriše 24/7 i da ga ućutka bar na kratko.

• Da se pobuni protiv konstantnih pritisaka i poruka koje dobijamo iz društva kako bi jedna žena trebalo da se ponaša i da izgleda.

• Da napokon uzme nešto za sebe na kraju napornog dana ispunjenog zadovoljavanjem tuđih želja, kriterijuma, potreba.

I tačno je, postoji bolji način da zadovoljite svoje potrebe, da se samoregulišete, da uzmete nešto za sebe, da osetite zadovoljstvo. Ne morate da se prejedate svaki put.

Međutim, sve dok budete pokušavali da prestanete da se prejedate eto samo snagom volje, discipline, nekim novim režimom i jačim bičovanjem sebe, prejedanje se neće zaista prevazići zato što uzrok ostaje nerešen.

Prejedanje i nemogućnost da se hranimo umereno i balansirano najmanje ima veze sa hranom, a mnogo više sa našim unutrašnjim konfliktima, uverenjima da nismo dovoljne i vredne ovakve kakve smo i sa time šta uopšte znači biti žena u današnjem svetu i šta mi verujemo da znači.

Ja danas obožavam to što sam ŽENA. Iskreno. Osim kada dobijem pa me boli stomak (pre trudnoće) ili sada kada me hvata frka zbog porođaja koji se približava hahaha :D

Šalu na stranu, generalno volim što sam žena jer za mene biti ŽENA nije više jednako: smanjivanje, preterano udovoljavanje, slabost, bavljenje trivijalnostima, dok su neke tamo "ozbiljnije i pametnije" stvari za muškarce.

Za mene je ŽENA simbol snage, mudrosti (i mudrosti tela), zdrave empatije, kreativnosti, života, sočnosti, intuicije, ljubavi.

Ni jedna žena nije došla na ovaj svet da svakodnevno broji neke kalorije, živi u deprivaciji, konstantno teži da se smanji i popravi kako bi se drugima dopala i da kreće na dijetu svakog je*enog ponedeljka.

Žene su sposobne za MNOGO MNOGO veće i bitnije stvari.

Ali dok god trošimo svaki atom svoje snage i energije na mržnju sebe, svog tela, brojanje svakog zalogaja i pokušaje da se smanjimo, mi nećemo imati energije ni kapaciteta da osvestimo koliko je zapravo velika i bitna naša uloga na ovome svetu niti ćemo moći da se razvijamo i ostvarujemo u drugim životnim aspektima.

Oslobodite se tih okova i zbog sebe, ali i zbog generacija devojčica (žena) koje dolaze.

Naučite da budete najveća podrška prvo same sebi, a onda i drugim ženama.

Ulažite u svoju glavu. Upoznajte sebe. Zavolite sebe.

Otarastite se prvo viškova i tereta koji nisu vaši i koji vas sabotiraju, pa će i ostali viškovi da odu mnogo lakše.

Drage žene, srećan vam 8. mart sa ove druge strane gde ishrana i telo više nisu naš najveći problem. Gde ne moramo da se smanjujemo niti prejedamo iz uverenja da nismo dovoljno vredne i gde se brinemo o sebi i svom telu isključivo iz ljubavi, poštovanja i želje za autentičnim zdravljem, mirom i blagostanjem.

Jer jedino to ima smisla.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Večeras u ponoć se zatvaraju prijave za online trening OD HAOSA DO BALANSA.

Trening je dostupan za kupovinu sada prvi i poslednji put u 2024. godini.

Više informacija o samom treningu i formular za prijavu možeš da nađeš na linku ispod:

PRIJAVA ZA ONLINE TRENING