Ljudi se menjaju na bolje.
I tome aktivno svedočim već 3 godine unazad.
Što u okviru mog mentorskog programa, online kursa, treninga ili webinara, što uz pomoć besplatnog sadržaja koji delim ovde na newsletteru ili na društvenim mrežama.
Neke od žena čijim promenama sam svedočila su se 30 godina borile sa hranom i svojim telom.
Prejedale su se zato što su u bolu.
Prejedale su se još više zato što se prejedaju.
Odbacivale su sebe i svoje telo.
Isprobale svaku *revolucionarnu* dijetu koja se pojavila na tržištu.
Gubile, dobijale, ponovo gubile, pa dobijale preko 300kg kada se sve sabere.
Koliko god ubijene u pojam od konstantih pokušaja i padova, te žene su uspele da pronađu u sebi iskru nade.
Silu koja je jača od njihovih kompulzija.
Silu koja širi ruke životu.
Koja nije upala u apsolutnu bespomoćnost, ulogu žrtve i cinizam.
Da, posećivale su ta tamna mesta. Nije da nisu upadale u ulogu žrtve, ali su se svaki put dizale.
I kada bi mi dozvolile da im pokažem ono što ja vidim u njima, da budem njihovo ogledalo, kada bih uspela da doprem do njih i probijem taj štit satkan od strahova i sumnji - javio bi se plamičak nade, vere, optimizma da je promena moguća i za njih, a ne samo za "odabrane".
Da, ljudi se menjaju. Svakodnevno. Svuda.
Ne samo u okviru mojih programa i kurseva, već i u bolnicama, kancelarijama, šoping centrima, fakultetima, restoranima, dnevnim i spavaćim sobama...
Gde god postoji volja da budemo ranjivi, da rizikujemo, da probamo, da ne odustanemo - postoji i mogućnost za promenu.
Loša vest je da, ako odustanemo od sebe i upadnemo u bespomoćnost, neće nam biti bolje. Nećemo čak ni stagnirati.
Biće nam gore. U to sam se mnogo puta i sama uverila.
Svaki put kada bih rekla ili pomislila:
"Mogu ja to sama. Ne treba mi pomoć."
"Ma džabe sve, opet ću da odustanem. Znam sebe. Nikad ništa ne završim do kraja."
"Nije sad trenutak, čekaj da završim prvo ovo, da se pobrinem o ________, pa ću onda da se bavim ovim..."
"Ma da, ona to možda može, za nju je moguće zbog toga i toga, ali ne i za mene..."
"Čekaj prvo da smršam, pa ću onda da se bavim ovim..."
"Rešiće se to samo od sebe, čekam da mi klikne već jednom..."
Odlagala sam promenu.
Nisam sebi čak davala ni mogućnost da se promena desi.
Ili sam je u prošlosti davala, ali nisam uspela da postanem ta "savršena" verzija sebe, što sam očekivala naravno da će se desiti nakon tri seanse psihoterapije ili nakon preslušana dva kursa, pa bih onda zbog toga sebe kažnjavala i govorila kako ne zaslužujem više bilo kakvu pomoć i kako nema poente.
"Nije ti dovoljno loše..."
"Sada sama moraš da se iščupaš iz ovoga..."
"Ne zaslužuješ da uplatiš taj program, kurs, da kreneš opet na psihoterapiju..."
Obraćajte pažnju kako sabotirate sebe takvim mislima.
Zapamtite da promena nije moguća samo za one koji su odustali.
Koji su se predali.
Daleko od toga da je taj proces promene i upoznavanja sebe lak.
Daleko od toga da strah nije prisutan. Strah da ćemo se opet razočarati, strah od nepoznatog, strah od rizikovanja...
Ali šta nam preostaje?
Ja znam da bih radije da mi život prođe u nadi, pokušavanju, makar i malim pomacima ka napred i u veri u neko bolje sutra, nego u bespomoćnosti, igranju uloge žrtve i cinizmu.
Takvo razmišljanje me je dovelo do promene i transformacije koju danas živim.
Nije me dovelo to što sam jednom pokušala, uspela i potom živela srećno do kraja života.
Bilo je tu dosta pokušaja i dosta padova. I biće ih još, zato što se proces promene i transformacije nikada ne završava.
Neko pametan jednom reče:
Promena je jedina konstanta koju imamo.
Pitanje je samo da li se menjamo na bolje ili na gore.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ukoliko želiš da promeniš i transformišeš svoj odnos sa hranom i telom, da prevaziđeš prejedanje i naučiš kako da se hraniš zdravije, rasterećenije i da brineš o sebi i svom telu iz ljubavi i poštovanja - možeš da se informišeš o online kursu POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM preko linka ispod:
Za sva dodatna pitanja piši mi na e-mail [email protected]
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments