Prošlog vikenda sam na psihoterapijskoj edukaciji čula jednu rečenicu koja me je prvo šokirala, ali sam nakon pojašnjenja iste shvatila poentu.
Ta rečenica glasi:
"Simptom zbog kog dolazite na terapiju je najzdraviji deo vas."
Bilo da su u pitanju panični/anksiozni napadi, depresivne faze, opsesivno-kompulzivni poremećaj ili u našem slučaju prejedanje/neki drugi poremećeni obrazac ponašanja kada su hrana i telo u pitanju - bitno je da znamo da su to sve simptomi nekog dubljeg unutrašnjeg konflikta.
Možda se sada pitaš: "Kako je moguće da je prejedanje najzdraviji deo mene? Koliko sam ja onda zapravo *bolesna* ako je takvo ponašanje najzdraviji deo moje ličnosti? To zvuči zastrašujuće!"
Da, to može da deluje zastrašujuće ako na prejedanje gledamo samo kao na jednu odvratnu naviku koja je pokazatelj koliko smo "nedisciplinovani", "slabog karaktera", "alavi i proždrljivi".
Tako većina ljudi gleda na sebe i na sam akt prejedanja i upravo nas taj manjak svesti, edukacije i znatiželje da osvestimo šta nam to prejedanje poručuje i zašto se konstantno dešava košta vremena, novca i energije.
Ako znamo da je prejedanje samo simptom, onda moramo da budemo svesni da taj simptom neće nestati ukoliko ne osvestimo šta je njegov uzrok i ne rešimo ga.
A ako sada znamo da prejedanje predstavlja i najzdraviji deo nas onda itekako želimo da čujemo šta taj deo naše ličnosti ima da nam poruči.
A često nam poručuje sledeće:
"Stalno si tu za druge i zadovoljavaš njihove potrebe, a svoje zanemaruješ. Na kraju dana, jedina stvar koja ti preostaje je hrana. To je jedini način da uzmeš napokon nešto i za sebe. Da uzmeš ono što hoćeš i koliko hoćeš. Da se ne zadovoljavaš mrvicama!"
"Uznemirena si, usamljena, uplašena, tužna...I ne znaš šta ćeš sa tim emocijama. Plaše te. Jedini način da se umiriš, osetiš sigurno, voljeno, povezano je kroz akt hranjenja. To si naučila još u ranom detinjstvu. Nemaš kapaciteta ni znanja da na drugi način isprocesuiraš to što osećaš."
"Prejedanje je odgovor preteranoj rigidnosti koju mi namećeš! (nesvesni deo tvoje ličnosti se obraća tvom svesnom ego delu ličnosti kroz prejedanje). Imaš prevelike zahteve od mene generalno u životu, očekuješ savršenstvo, a što se tiče ishrane - očekuješ da ću da krenem na neki režim i da se držim 100% svih pravila, depriviraš me raznim zabranama, kritikuješ ako pojedem neki zalogaj ili obrok koji ti smatraš pogrešnim i "lošim", stalno kritikuješ moje telo - prejedanje je akt moje pobune protiv te preterane rigidnosti i deprivacije koju mi namećeš! Ako forsiraš preterani red, rad i disciplinu, dobijaćeš i preterani haos kroz prejedanje!"
"Nezadovoljna si. Nezadovoljna si svojim životom. Svojim brakom/vezom ili time što nemaš partnera. Poslom, fakultetom koji studiraš, odnosima i ljudima kojima si okružena, zato što nemaš nikakvu zabavu u životu, ne radiš ništa za sebe, život ti je monoton, umorna si, pretrpana obavezama, osećaš se prazno... I hrana je jedini momenat zadovoljstva i zabave koji imaš u toku dana. Hrana je ono što te drži da izguraš dan, da izdržiš na tom poslu, hrana ti pruža beg od realnosti. Da nema hrane, ko zna šta bi bilo sa tobom..."
"Gladna sam! Bukvalno sam gladna! Ne daješ mi dovoljno hrane. Želiš što pre da smršaš i teraš me da gladujem na nekim niskokaloričnim režimima. Ili preskačeš obroke, ne stižeš redovno da jedeš i onda se buniš što se prejedam kasno posle podne kada me stigne ekstremna glad. Ili ne spavaš dovoljno, umorna si i onda se ljutiš zato što tražim brz priliv energije kroz proste ugljene hidrate i šećere, a ja zapravo pokušavam da ti pomognem!"
Ovo su samo neke od poruka koje nam prejedanje poručuje.
Da li shvataš koliko je ovo kompleksnija tema od pukog: "Prejedaš se zato što nisi karakter! Samo stisni zube, odupri se žudnjama! Jedi manje, probuši kašiku! Ako ne možeš da kontrolišeš šta trpaš u usta, e onda si stvarno jadna..."
Time što pokušavamo da se "rešimo" prejedanja samo tako što ćemo stisnuti zube, igrati na kartu stroge discipline, bičovanja sebe i odupiranja žudnjama zapravo pogoršavamo situaciju.
Jedan deo nas je u bolu. Želi nešto da nam poruči. Želi da ga osvestimo, da ga čujemo i da ga validiramo.
I tek onda, sa puno saosećanja, prihvatanja i strpljenja da krenemo u postepenu promenu.
Svi drugi "quick fix" načini koje nam nude razni *stručnjaci* su gubljenje vremena, novca i energije.
Težnja da prestanemo da se prejedamo preko noći samo donošenjem jedne odluke da "nikada više nećemo da se prejedemo" donosi još više frustracije i još više nam urušava samopoštovanje.
Rešavanje prejedanja samo kroz priču o ishrani, kilogramima i fizičkoj aktivnosti je kao da pokušavate da se rešite bola lepljenjem flastera na deo tela koji je u hroničnom bolu i zahteva fizioterapiju (ukoliko ne želite da se bol konstantno vraća).
Ako želimo da zalečimo taj deo nas koji je u bolu, moramo da slušamo deo nas koji je zapravo najzdraviji, iako mi smatramo da nije.
Da nije bilo hrane i prejedanja, ko zna šta bi bilo sa nama.
Poslušaj te delove sebe, zahvali im se što su te štitili i reci im da je došlo vreme da pronađeš i druge načine da se pobrineš o sebi.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ukoliko osećaš da je došlo vreme za to, informacije i formular za prijavu na online kurs POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM možeš da nađeš na linku ispod:
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments