Draga ,
Da li ti se ikada desilo da pojedeš malo više hrane nego što bi "trebalo" ili pojedeš nešto što ti smatraš da nije trebalo da pojedeš, osetiš krivicu i onda se STVARNO prejedeš?
META prejedanje je termin koji koristim za ovu situaciju koju sam opisala.
Mnogo puta mi se desilo da se objektivno ne prejedem, već samo po nekim mojim perfekcionističkim standardima odlučim da određena namirnica ili količina nisu bili OK i onda se iz tih emocija frustracije, ljutnje, krivice (jer sam nešto "uprskala") zaista i prejedem i "izgubim kontrolu".
Za početak bi bilo dobro da samo osvestiš ovaj obrazac ponašanja, tok misli koje imaš između ovog subjektivnog prejedanja ili kršenja nekog pravila u ishrani i stvarnog kompulsivnog prejedanja, a sledeći korak bi bio da poradiš na svom perfekcionizmu i na toleranciji na frustraciju kada ne ide sve onako kako smo mi zamislili da treba da ide.
Obrati pažnju na katastrofiziranje koje se odvija u tvojoj glavi jer si pojela to parče pice koje nije bilo po planu i eto kad si već to uradila i nemaš "karakter" što da ne pojedeš i pitu sa jabukama i čips i palačinku, pa ćeš sutra "sve ispočetka"?
Obrati pažnju kada se javi taj osećaj krivice jer si prekršila neko pravilo ili jer si možda osvestila taj osećaj punoće u želucu koji je "previše" za tvoje standarde i zapamti da taj osećaj krivice ne znači nužno da si uradila nešto loše.
Industrija dijeta nam je nametnula milion nekih besmislenih pravila tipa: ne treba da jedeš posle 18h ili stani kada ti je najslađe, ne smeš da osetiš punoću u želucu, uvek kontroliši svoje porcije i jedi umereno (a to umereno su uglavnom porcije koje nisu dovoljne ni za petogodišnje dete, a ne za odraslu ženu).
Preispitaj malo ta svoja pravila u ishrani kojih se držiš i zapitaj se da li imaju smisla. Od koga si ih čula? Da li su ultimativna istina? Da li su produkt tvojih blokada u razmišljanju kao što je crno/belo razmišljanje, odnosno "ili ću da se hranim savršeno bez propusta ili neću uopšte da vodim računa o ishrani?"
Znam da većina ljudi sa ovom temom prejedanja i lošeg odnosa sa hranom i telom teži ka toj nekoj savršenoj ishrani.
Pa čak i kada uđu proces uspostavljanja mira sa hranom i telom i traženja tog čuvenog balansa, opet teže ka savršeno izbalansiranoj ishrani.
"Ako je moguće da dam sebi dozvolu da jedem svu hranu, ali da je jedem samo onda kada je meni to prihvatljivo, količine koje su meni prihvatljive, u vreme koje je meni prihvatljivo."
"Da, prihvatiću svoje telo, ali bi bolje bilo da me to prihvatanje dovede do mršavljenja, inače..."
Moram da te razočaram, ali savršena ishrana ne postoji. Kao ni savršeno telo, a ni savršen život.
Nećeš u svakom momentu donositi najbolje moguće odluke. Nećeš moći stalno da se držiš nekih pravila, "moranja" i "trebanja". Naša psiha ne može dugo da funkcioniše po tom principu.
Nekada ćeš svratiti u pekaru u povratku sa posla jer si gladna, nisi stigla da jedeš na poslu, a ne možeš da čekaš da dođeš kući jer imaš još neke obaveze usput.
Nekada ćeš poneti ručak na posao, ali koleginica slavi rođendan i naručila je picu i poješćeš parče dva sa kolegama.
Nekada nećeš biti fizički gladna, ali je ostalo parče nekog kolača u frižideru i poješćeš ga i pomisliti: "pff pa i nije nešto ovaj kolač, ne znam ni zašto sam ga pojela..."
Nekada ćeš jesti svoje omiljeno jelo i biće ti toliko ukusno, poješćeš malo više nego što ti je bilo potrebno i to ćeš skontati tek kada se odmakneš od stola...i to je OK.
Sve ovo je OK.
U redu je da imamo nameru da se hranimo većinski nutritivno bogatom hranom, da se ne prejedamo i da vodimo računa o sebi i svom zdravlju, ali znaj da neće svaki izbor u ishrani da bude savršeno ispravan. Nećeš svaki put jesti samo kada si gladna. Nećeš moći da živiš zauvek po nekom režimu sastavljenom od strane nutricioniste/trenera.
I što pre to osvestiš i prihvatiš da proces balansiranog hranjenja nije savršen, da će biti uspona i padova, da će biti musav, da će biti većinski u sivoj zoni (ništa nije samo crno ili belo) to će ti biti lakše da se nosiš sa tim situacijama kada ne ide baš sve po planu i kada se život dešava.
I neće biti potrebe da te momente kada možda i osetiš malo krivice i stida, zatrpaš još većim količinama hrane. Neće biti potrebe da krećeš po stoti put "sve ispočetka". Samo nastavi gde si stala.
Nadam se da ti je današnji newsletter koristio.
Trenutno imam dva slobodna mesta za konsultacije. Ukoliko želiš da poradiš na svom odnosu sa hranom i telom, javi mi se da zakažemo jednu besplatnu konsultaciju od pola sata da vidimo da li smo dobar fit za rad.
Čujemo se sledeće nedelje!
0 comments