Zdravo drage mame,
ovo je prvi put da vam se obraćam od kad sam se porodila ( poslednji Newsletter sam napisala pre 6 meseci, znam pričale ste mi da vreme brzo prolazi a ja nisam verovala :) )
Kako ja ne mogu bez pisanja, a povodom ovog važnog dana za žene imam da vam napišem par stvari.
P.S. Nadam se da mi dežurni kritičari koji kažu da treba da uživam sa Lenkom neće zameriti što pišem.
Znam da ste navikli na stručne teme, ali za njih mi ipak treba mnogo više ozbiljnosti i vremena, a to u ova mama trenutno ne može da obezbedi. Lenka, san i malo vremena da radim ono što volim su luksuz na kojem sam sada zahvalna.
Da pređem na stvar:
Moje majčinstvo je počelo sa mnogim izazovima, kao što je verovatno i majčinstvo velikog broja vas.
U šali kada su me pitali kako sam se snašla sa bebom, odgovarala sam da ne znam šta me je snašlo.
Od dojenja, nespavanja i velike odgovornosti za jedno maleno biće - moje prvo biće.
Sada nakon 6 meseci jeste malo lakše, ušla sam u neku rutinu koliko je god to moguće sa bebom.
Ali ono što je najvažnije i što je povod ovog Newslettera su 2 stvari:
- Odakle počinje vaspitanje (mog deteta)
- Šta želim da pružim svom detetu
Pred kraj moje trudnoće je iščekivanje Lenke poraslo na maksimum, a kako sam čitala mnogo knjiga i imala vremena za razmišljanje pitala sam se odakle stvarno kreće vaspitanje. Iznenadio me je odgovor koji sam sama sebi dala, iz straha je bio moj odgovor.
Plašimo se da će nešto faliti detetu, da li će nas voleti, da li će voleti druge osobe više od nas ( jer majke su strožije i odgovornije) , da neće biti poslušno, da li će jesti dovoljno, da li će se uklopiti u društvo... Sve su to razlozi koje sam godinama slušala od vas. I svi strahovi su mi, sada kada sam mama legitimni.
Odmah za njim se javila nova sumnja, šta želim da pružim svom detetu. Dok će većina odgovoriti ljubav, sigurnost, podršku... druga većina će pokušati da nadomesti sve to materijalnim stvarima ( igračkama, odećom, putovanjima...) jer kako mi je jedna mama skoro napisala, svet funkcioniše po principu moći.
Žao mi je te mame, i žao mi je ako će mi Lenka jednog dana zameriti ali ja ne želim takvo detinjstvo svom detetu.
Zašto?
Zato što ne verujem u to. Ne verujem da treba da osećamo konstantno strah za našu decu, ne verujem da ne možemo ništa uraditi ( promeniti) ne verujem u to da se poštovanje zasniva na strahu, batinama i kazni.
A u šta verujem?
Verujem u ovo što već 5 godina radim, verujem u nauku, verujem i znam da je dečiji razvoj u predškolskom uzrastu veoma bitan za čitav život kasnije, da vaspitanje uvek kreće od kuće i da smo jedino mi odgovorni za naše dete.
Ono što je najteže je što je za sve ovo potrebno da se roditelji osveste, da se menjamo mi...a to zahteva mnogo truda, vremena i boli.
Eto tako je počelo moje majčinstvo, i to je put kojim sam krenula. Hvala svima koji su svih ovih godina uz mene i prate moj rad. Znam da vam koristi i da osećate podršku koja vam možda fali u vašem okruženju.
U znak zahvalnosti ali i povodom 8.marta za sve članove Newslettera po poslednji put odobravam popust 1+1.
Popust 1+1:
Obe moje e-knjige možete kupiti po ceni jedne ( 25 e ).
Sniženje traje do 17.marta.
Knjige možete naručiti odgovorom na ovaj e-mail ili popunjavanjem jednog upitnika ( u poruci naznačite da koristite popust iz Newslettera).
S ljubavlju Milica Milićević diplomirani vaspitač, mama i autor profila Igre bez telefona
Moje knjige:
0 comments