Koji ste tip roditelja?

Koji ste tip roditelja?

Kao što verovatno znate moj posao postoji oko 4.godine i za to vreme sam komunicirala sa mnogo roditelja. Osim svakodnevne komunikacije svi koji su kupili moje knjige, imaju priliku da mi u svakom trenutku pišu u vezi bilo koje nedoumice o igri i vaspitanju dece.

Šta je to što mi najčešće pišete?

Osim konkretnih pitanja o nerazumevanju deteta i sa detetom, roditelje danas muči još nešto a to je nerazumevanje i mešanje okoline ( rodbine, komšija, slučajnih prolaznika...)

Iako zvuči bezazleno to ozbiljno može da poremeti već iscrpljene roditelje.

Zato mislim da kada bi vratili odgovornost za decu roditeljima, sve bi bilo mnogo lakše.

Zašto bi odgovornost za vaspitanje dece trebalo vratiti roditeljima?

Zato što je to prirodan tok, dete očekuje povratnu informaciju od roditelja o sebi i okolini, dok svi ostali članovi društva imaju drugu ulogu ( ne mislim da nisu važni). Prve stvari deca treba da uče od roditelja ako želimo da se stvarno bavimo dečijim razvojem i vaspitanjem.

I dolazimo do ključnog pitanja ( mog zaključka) koji tipovi roditelja postoje?

1. Roditelji koji misle da će sve ići prirodno i da je sa decom lako
2. Roditelji koji samo nastavljaju vaspitanje svojih roditelja ( tradicinalno vaspitanje)
3. Popustljivi roditelji
4. Moderni roditelji

Objasniću vam samo ukratko definicije ovih tipova roditelja:

1. Postoje roditelji koji misle da roditeljstvo dolazi prirodno. U ovakvom roditeljstvu nema posebnih pravila za decu, ali su sama deca podčinjena u odnosu na odrasle. Odrasli imaju prava na svoje potrebe, a dečije potrebe određuju odrasle osobe. Nema posebnih pravila i granica, sve dok su deca pasivna. Aktivnost dece kod ovakvih roditelja budi njihovo unutrašnje dete i tada se izriču kazne ( pretnje, batine...) pod opravdanjem da treba da se zna ko je roditelj a ko dete. Zajedničko osećanje koje preovladava kod ovih roditelja i dece je strah i nesigurnost.
2. Roditelji koji samo nastavljaju vaspitanje svojih roditelja ( tradicionalno vaspitanje). Ovi roditelji su u velikom broju mišljenja da su ih njihovi roditelji dobro vaspitali i da njima "ništa ne fali". Oni se takođe oslanjaju na metode njihovih roditelja ( batine, zastrašivanje, vikanje...) iako to ne daje rezultate. Smatraju da su oni u pravu a da je odgovornost za vaspitanje njihove dece na okolini, vrtiću, školi...i da je danas nikad gore vreme i da se ništa ne može učiniti po tom pitanju. U pozadini ovih roditelja je takođe strah, ali ga oni ne pokazuju. Deci su takođe nametnuti osećanja, obaveze i pravila ponašanja koja veoma često ni ovi roditelji ne poštuju. Iako vam možda zvuči da ovakvi roditelji najviše greše, oni su spremni da saslušaju moje mišljenje i da dopuste da im pokažem drugačije načine na koje deca uče i na koji mogu da ih vaspitaju.
3. Popustljivi roditelji. Ako mene pitate ovi roditelji su roditelji današnjice. Roditelji koji ne žele da ponavljaju greške svojih roditelja jer smatraju da nije trebalo tako. Oni sami u batinama i kaznama vide pogrešno vaspitanje ali ne znaju šta mogu i treba da urade umesto toga. Veoma često pribegavaju animiranju dece kako bi ih deca poslušala i naučila iz njihovih predugačkih ali iskrenih priča o pravilima lepog ponašanja. Ovi roditelji ne ispunjavaju potrebe dece već teže tome da deca budu srećna. Oni uče decu na pogrešan način upravo animiranjem i objašnjavanjem, ali bez pravila i granica. Preuzimajući svu odgovornost za decu, oni retko komuniciraju sa okolinom koja ima drugačije mišljenje od njih. Deca popustljivih roditelja imaju sva prava a nikakvih granica. Ipak najgora osobina ovih roditelja je prezaštićavanje, zato što deca nemaju priliku da razvijaju svoje sposobnosti, samostalnost... i ostaju zavisna od roditelja. Ova deca osim problema u razvoju imaju problem i u socijalizaciji ( teže se uključuju u društvo).
4. Moderni roditelji. Poslednji tip roditelja su roditelji sa kojima sam radila svih ovih godina. Na pisanje o ovoj temi me je zapravo podstakla jedna mama sa kojom sam se dopisivala, i koja je rekla nešto što sam svih ovih godina slušala od roditelja koji prate moj rad: " Ja vas sve razumem i slažem se sa Vama, ali da li znate koliko malo mama u mom okruženju radi onako kako Vi pišete?" Dalje ste mi navodili da svi daju telefone, da svako brani svoje dete, da su deca sve više agresivna a sve manje verbalna... I da vam kažem nešto, i ja sve to vidim. I ja šetam parkovima i posećujem mesta gde se prema deci ponašaju na veoma pogrešan način, gde su deca na telefonima, gde se na decu viče zato što su "previše" aktivna i gde se od dece očekuje da budu poslušna jer šta će okolina misliti o njima kao roditeljima.

Međutim ti "moji roditelji" ( roditelji sa kojima sam komunicirala) znaju jednu jednostavnu tajnu. Ako zanemarimo sve ostalo, šta vi mislite? Šta osećate da treba da uradite? Da li vašem detetu treba strah ili vođstvo? Razumevanje ili zastrašivanje? Da li vam je bitno šta misli okolina o vama ili osećanja vašeg deteta? Oni takođe znaju da smeju da greše na putu učenja o deci. Znaju da prepoznaju kada treba da zaštite dete i kako da ga osposobe da se zaštiti samo. Znaju da roditeljstvo i znanje o deci ne dolazi prirodno, ali da mogu da nauče i budu dovoljno dobri roditelji svojoj deci. Znaju da prve stvari deca treba da uče od roditelja i da je nephodno da roditelji preuzmu odgovornost za vaspitanje svoje dece. Svesni su da batinama i pretnjama ništa ne postižu i znaju čime mogu da zamene te reakcije. Oni su spremni da priznaju sebi da su popustljivi i da saslušaju moj predlog o ponašanju prema deci. I možda najvažnije znaju da je podrška veoma važna i da se temelji pravilnog razvoja i dobrog vaspitanja grade u predškolskom uzrastu. To su "živi roditelji", sa svim svojim vrlinama i manama spremni da upoznaju i menjaju sebe, kako bi gradili deci zdravo detinjstvo, u kakvom god vremenu da živimo.

Iskreno se nadam da su velika većina vas roditelji po mojoj definiciji "moderni roditelji". Ako niste zapitajte se, kada utihnu mišljenja okoline šta osećate da treba da uradite, ko ili šta vam je važno u tom trenutku? Nikad nije kasno da promenite mišljenje i radite ono što je najbolje za dete, vas i vašu porodicu. Moj rad će uvek biti tu da vas podrži na tom putu. A trajanje svih ovih godina i vaša podrška mom radu je dokaz da može i bez telefona, da možete i želite da naučite o vašem detetu i sebi.

Ukoliko želiš da učiš od mene, nastavi da čitaš Newsletter i moje objave na Instagram profilu Igre bez telefona.

Kako ću krajem meseca napraviti malu pauzu zbog rođenja deteta, za sve članove Newslettere kreirala sam posebnu ponudu Letnje sniženje:

Obe moje knjige Ohrabrite dete da se igra bez telefona ( o igri) i Udahni i broj do 10 ( o vaspitanju, smirenju i povezivanju sa decom) možete kupiti po specijalnoj ceni od samo 30 e ( 3500 dinara).

Osim knjiga na poklon dobijate i priručnike Leto sa decom ne mora da bude stresno, Igračke bez telefona i Igre za bebe, kao i tekstove o raznim temama koje sam pisala.

Ova ponuda važi do 26.8. i možete je iskoristiti odgovorom na ovaj Newsletter ili popunjavanjem jednog od 2 upitnika za naručivanje knjige.

1. E-knjiga Ohrabrite dete da se igra bez telefona:

Saznaj više o knjizi

2. E-knjiga Udahni i broj do 10 ( Vaspitanje i igre za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom):

Saznaj više o knjizi

Ako vam treba samo jedna osoba koja veruje da vi to možete, ja ću sa zadovoljstvom biti ona.

Hvala vam što ste tu i čitate moje tekstove. Nadam se da vam i ovaj današnji koristi u igri i vaspitanju kod kuće.

Milica Milićević, diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona.