Da li ti je cilj da budeš dobro ili ti je dovoljno jer možeš da podneseš?
Šta tražiš od života i od sebe? Samo da nije lošije ili da je iz dana u dan bolje?
Prije par godina imala sam problem sa rukom. Nisam je mogla podići dalje od ramena. Presvlačenje, vezanje kose za mene je bila gimnastika. Što i nije tako strašno, da bolovi nekad nisu bili na ivici podnošljivosti. Godinama sam tražila lijek. Razne specijaliste. Neko je vidio veliki problem, neko baš i ne, al niko nije vidio rješenje.
Sem ja, koja na „ništa“ nisam pristajala.
Nisam znala što je rješenje, ali sam znala da ga moram naći.
I svojom upornošću sam ga našla.
Još uvijek moja ruka ne funkcioniše savršeno, ali funkcioniše dobro. Sada se presvlačim sa obje ruke i kosa mi je uvijek savršeno svezana. I tek ponekad zaboli, čisto da me podsjeti, da ne zaboravim koliko je važno ne odustati.
I zato se nadam da samo trenutno pristaješ na sve što te nije vrijedno. Da su neki događaji, odnosi i neka mjesta samo tvoje usputne stanice. Koje mogu da ti uspore korak, ali nikad da te sklone sa puta. Nikad da ti noge vežu, iako se ponekad čini da je tako.
Nadam se da ne pristaješ na mrvice, na ono „ne traži hljeba preko pogače“, „bolje vrabac u ruci nego ptica na grani.“ Zar ne misliš da smo neke mudrosti prerasli?
Zar ne misliš da smo baš za najbolje stvoreni? Najbolje što može biti? Mada najbolje ponekad značilo da ne bude dobro. Ali samo u nekom, vremenski određenom, trenutku.
Ako želite da saznate više o pisanju Dnevnika, šta moj Program podrazumijeva, pošaljite mejl, zakažite besplatnu konsultaciju.
Želim Vam mir, a kad Vam neko želi mir onda Vam želi najbolje,
MIlica
0 comments