U današnjem lajvu na instagramu sam pričala o skorašnjem razgovoru sa jednom ženom. 

Naime, njen muž posti pa je pričala o razlozima zašto ona i deca ne poste. 

Prvo je rekla da neće deci da nameće posnu hranu jer oni to ne vole. 

Puno im je strano. 

Razlikuje se dosta od hrane na koju su navikli. 

Potom je rekla da ona krene da posti, ali se ubrzo desi da slučajno proba hranu koju sprema deci pa shvati da se “omrsila” i tu je kraj. 

Stavlja tačku na post jer misli kako nema smisla da nastavi. 

Ohrabrila sam je time što sam joj rekla da to što se “omrsila” ne znači da treba da baci u vodu sve do tog momenta. 

Već treba da nastavi kao da se nije dogodilo. 

Kada pričamo o postu i pravoslavlju, ako postiš znaš da post nije samo hrana i da postoji i pričešće kao i ispovest što je dosta važnije od same hrane. 

Hajde da se vratimo na priču o hrani bilo da postiš ili ne. 

Ta situacija mi je tako poznata. 

Verujem da je i tebi jer, gle čuda, svi smo bili u sličnoj. 

Naime, iza nas je veliki broj neuspešnih ili donekle uspešnih pokušaja. 

I velikih očekivanja. 

Vratila bih se na trenutak na priču o njenoj deci i činjenici da je njima strana ta hrana. 

Strana ti je svaka situacija u kojoj nisi bila. 

Međutim, kada želiš da promeniš situaciju koja ti se ne dopada, naviku koja ti se ne dopada, obrati pažnju na to kako zamišljaš idealnu sitaciju. 

Šta je idealno? Cilj zamišljamo idealnim i to je ok. 

Ono što izostavimo je put do tog cilja koji neće biti idealan. 

Decembar je period godine kada revidiramo svoje ciljeve, pravimo planove za narednu i sagledavamo prošlu godinu. 

Kada je reč o ishrani, gledamo da li smo dostigle određen broj kilograma ili smo rešile trenutni zdravstveni problem ishranom. 

Šta se najčešće dešava? 

Nismo zadovoljne. 

Zato što nije savršeno. 

Zbog čega nije savršeno? 

Zato što nije završeno! 

Nisi dostigla zdravlje kakvo si želela. 

Nisi dostigla broj kilograma koji si želela. 

Hraniš se bez reda, a tako si silno želela da imaš doručak, ručak i večeru i da slatkiši za tebe ne postoje! 

Nije savršeno, ali nije još uvek ni završeno. 

Nešto si uradila. Počela si da postiš. Ili nisi, ali imaš nameru. 

Smanjila si unos šećera. 

Promenila si svoj doručak. 

Nešto si ipak uradila i to je pravi put. 

Zdrava ishrana je put. 

Cilj je samo krajnja destinacija. 

Da bi se setila u kom smeru ideš kada ti deluje da ništa nema smisla. 

A delovaće ti. 

Seti se svog cilja tada i zašto to radiš. 

Kao što će se moja drugarica setiti da joj je važno da nastavi da posti iako je probala pavlaku. 

Setiće se da je ok da deci iskombinuje posno-mrsnu varijantu obroka tako da ih približi korak napred ka zdravijim opcijama. 

Na tanjiru imaš gomilu opcija jer je sutra novi dan. 

Ako ideš na slavu i prejedeš se kolačima, šta ćeš sutradan uraditi? 

Šta ćeš sledeće pojesti? 

Kako ćeš se osećati i šta ćeš sebi reći? 

To je važno. 

Put do cilja popločan razumevanjem, podrškom koju daješ sebi i spremnošću da praviš greške i slaviš svaki pređeni korak. 

Sledećeg petka počinje naše šestomesečno putovanje ka zdravim ciljevima. 

Ako želiš da ih ostvariš do leta i izboriš sa izazovima koji slede već u periodu praznika, moj program je pravo mesto za to. 

U periodu praznika radimo na odnosu prema hrani u cilju toga da napraviš veliki uspeh! 

Da prođeš post onako kako želiš prevazilažeći izazove. 

Da iz ovog perioda zadržiš zdrave navike i tokom sledeće godine. 

Da ne čekaš da prođe praznično prejedanje već da uživaš u hrani sa punim ukusima bez griže savesti. 

Zato što si svesna svakog zalogaja. 

Zato što znaš da podržavaš svoje telo hranom koju jedeš. 

Zato što te to vodi ka tvom velikom cilju. 

Sve o programu pročitaj NA OVOM LINKU. 

Ostala sam ti dužna odgovor na pitanje iz naslova mejla.

Tajna ostvarivanja cilja je ISTRAJNOST, spremnost da pogrešiš i podržiš sebe već u sledećem koraku. Spremna da podržiš sebe?