Znate li zašto je avion najsigurnije prevozno sredstvo?

Avion je najsigurnije prevozno sredstvo jer su naučnici svaki pad aviona detaljno analizirali. Izvadili bi onu crnu kutiju i korak po korak raščlanili šta je pošlo po zlu.

Secirali su greške koje su se desile i iz njih učili. Sve u cilju da svaki sledeći let bude što sigurniji, bezbedniji i udobniji.

Kad se nesreća već desila, daj da vidimo gde je i zašto nastala greška i daj da uradimo sve što možemo da se ne ponov i- kažu da su tako razmišljali iako je bilo struja koje su se tome protivile jer je to bilo jako skupo.

Ali zahvaljujući analiziranim i ispravljenim greškama, avion je postao najbezbednije i najmoćnije prevozno sredstvo.

I sad... svi znamo da su greške sastvani deo života, ali ne učimo svi iz njih podjedanko.

Mlađa ja, kad bi napravila grešku, bih se jako postidela i odmah počela da se „lutam po glavi“ - kako to nisam znala? kako se toga nisam setila? kako sam mogla da ispadnem tako glupa...?

Ranije bih odmah sa toga da sam negde pogrešila skakala na zaključak da sam glupa (i da su, pazi sad!, svi pametniji/sposobniji/bolji od mene). Niđe logike, ali to je bio moj doživljaj.

Svaka greška me je činila još nesigurnijom jer sam se plašila da probam opet, da se ne obrukam. Ej, bruka! Kao da nešto što normalno dete ili mlada osoba radi može da bude ne znam kakva bruka.

Ali kao dete ti nemaš širinu ni shvatanje sveta kao odrasla osoba. Misliš da svi gledaju u tebe. Da mama i tata treba da se ponose u svakom trenutku, a ne da ispravljaju tvoje greške. A u analizu grešaka ne ulaziš jer je mnogo neprijatno baviti se time.

I tako prestaneš da se izlažeš novim situacijama da slučajno ne bi bio neprijatnosti.

Ako ne probam, niko neće moći da kaže da nisam uspela. Samo će moći da kažu da nisam probala. Možda će reći da sam namćor, ali bar neće reći da nešto ne mogu ili ne umem.

Naravno, čim ne probaš nove stvari ili ne vežbaš, ne možeš ni da budeš dobar u tome (u čemu god: u druženju, u deljenju igračaka, u folkloru, u matematici... u životu).

Volela bih da sam ranije to usvojila (ne mogu reći da nisam znala, jer na kognitivnom nivou jesam znala, ali nisam osećala i primenjivala) - ako se plašiš osude nećeš daleko stići.

Kada sam kroz terapiju, edukacije, čitanje i učenje pustila sebe da eksperimentišem i prestala da život posmatram tako ozbiljno, procvetala sam. Sad sam u fazonu da su greške stvarno sastavni deo život i da ljudi čine greške a greške ne čine ljude.

Danas sam neko ko pomaže deci i roditeljima da sagledaju problem iz druge perspektive i da dobiju podršku kakva im je potrebna.

Baš na temu grešaka, samopouzdanja i uticaja roditelja na to ću pričati 10.2.2022. u 18h na webinaru „Kako podići samopouzdano dete“. Sve detalje o webinaru imate ovde.

Do sledećeg utorka, pozdravljam vas!

Milena