Da niste i vi pustinjska princeza?

Priča je istinita, ali je adaptirana tako da prikrije identitet deteta i porodice kako bi se ispoštovalo osnovno načelo psihoterapijskog rada - poverljivost podataka.

Pre nekog vremena, na savetovanje mi je dolazila jedna mama. Objasnila mi je da je njena sedmogodišnja ćerka mnogo povučena. Nesigurna. Da se svega plaši.

“Ona je uvek bila jedno od one dece koje čeka u redu za tobogan, a svi je preskaču i spuštaju se pre nje, iako je ona na redu. A ona ni da pisne. Samo stoji i gleda. Volela bih da malo očvrsne.” Opisala mi ju je njena mama.

“U porodici nema nikakvih specijalnih problema”, rekla je. 

Ona, suprug i dve ćerke žive sa svekrvom i deverom.

Tom prilikom mi je, opisujući porodične odnose detaljnije, između ostalog reka: “trudim se svima da prećutim kako bismo ostali u dobrim odnosima.” 

Ta rečenica mi je odzvonila u ušima i zaista nisam mogla, a da sa njom ne prodiskutujem: šta znači “dobar odnos”?

Objasnila mi je da je za nju, dobar odnos onaj u kome nema svađe, nema buke, nema suočavanja, konflikata. 

Iako sam i ja sa porodicom neko vreme živela u zajednici, i znam koliko je tolerancije i kompromisa potrebno, nisam mogla da se ne zapitam: da li se može biti u dobrim odnosima ako stalno prećutkujemo svoje mišljenje? Ako svaki put kada se naš stav razlikuje od sagovornikovog mi ustuknemo? Ako je svaka naša odluka vođena time šta će neko reći i da li će se “ne daj bože” naljutiti ili uvrediti  - kako je onda to “dobar odnos” i kako je to tačno “dobar” za nas?

Na pitanje kako se ona oseća u tom odnosu (kad smo malo više zagrebali površinu) - odgovor je glasio: “poniženo, ljuto, kao da sam druga klasa.” 

Mamu sam ohrabrila i osnažila koiko sam to mogla pri par susreta (jer se ne bavim psihoterapijom odraslih) i sa njom sam otvorila neke drugačije perspektive događaja i ponašanja. Došle smo do nekih uvida, koji su joj sve vreme i samoj bili “pred nosom”, ali se sada pokrenula da ih nekako promeni.

Iako to svi znamo, ponekad nismo svesni u kojoj meri se deca ugledaju na svoje roditelje.

Devojčica je dolazila petnaest puta. Na početku je za svaki korak, za uzimanje i istraživnje svake igračke u sobi za terapiju tražila dozvolu - iako se svaki put pri ulasku u specijalnu sobu za igranje daje deci uputstvo “ovo je mesto gde je skoro sve dozvoljeno, ako nešto nije ja ću ti reći.”

Na prvom susretu, napravila je “Pustinjske princeze” (ukoliko samo dete igri ne da ime, ja seansi dam naziv, kako bih je lakše zapamtila). Princeze su krenule na put, ali nisu nigde odmakle zbog suše i prašine. Grlo im je bilo suvo i nisu mogle da viču “Upomoć” i tako su završile svoj život.

Koliko simbolike samo na jednom fragmentu seanse. Tri princeze (možda mama,ona i sestra) kreću na put (možda put promene jer na psihoterapiju kreću ona i mama), ali ostaju zarobljene jer zbog suvog i zatvorenog grla ne mogu da progovore. 

A zatim je iz susreta u susret, kroz igru uspela da svojim sputanostima koje je osećala “da glas”. Ona je preuzela kontrolu. Ona je bila glavna, snažna. 

Na momente okrutna. 

Lutke i likovi su radili i govorili sve što ona nije smela ni da zamisli da kaže naglas.

I tako je od stegnute, jedva čujne i krajnje uzdržane devojčice, magijom terapijske igre postala slobodnija, vedrija i “dete sa stavom”, čak i “bundžija”. Postala je ona koja više ne dozvoljava da se na tobogan popnu preko reda. A na primedbe da je prevelika za tobogan odgovara glasnim: “Niiisam, pusti me.”

Samo napred dušo draga, nisi prevelika. Jer ne može se biti preveliki ili prestar za tobogan ili ljuljašku ili šta god voliš a donosi ti radost. Naročito ne ako imaš sedam godina.

Između ostalih, trapijski cilj sa ovim detetom je bio povećati rezijentnost (emocionalnu otpornost). To je kapacitet koji jačamo kod sebe koji kaže: “Šta god da se desi, uspeću da se pobrinem za sebe. Koliko god da je loše, biće ok, ja ću biti ok.”

Nemaju sva deca potebe za terapijom, ali imaju za pravilnom podrškom. Vi ste ti koji direktno utičete na otpornost svoje dece. 

Ako su vam potrebne smernice i saveti kako da podignete samopouzdano dete pridružite mi se na webinaru 10.2.2022. U 18h. 

Sve deljalje o webinaru imate ovde.

Do sledećeg utorka, pozdravljam vas!

Milena