Uvek mi je bilo zabavno da gledam kako neko koristi "obrnutu psihologiju" odnosno da nekoga motiviše i i izazove iznoseći argumente zašto nešto taj neko ne može ili ne sme.

Iako me to nerviralo kada sam bila dete, provereno znam da "Ajd čik da te vidim!" radi.

Mi često zaboravljamo koliko je dečja radoznalost snažan motivator, kao i njihova želja da rade ono što im je zabranjeno ili ono za šta mislimo da su premali.

Obrnuta psihologija može da bude odličan način da motivišete svoje dete da uradi nešto za šta uopšte nije motivisano.

Kako ovo sprovesti?

Započnite sa zadatkom, na primer sređivanjem sobe, i pozovite svoje dete da vam se pridruži — ali samo za određenu stvar! Recimo da obrišem prašinu ili da pridrži nešto za vas. Neka urade nešto malo i jednostavno, pa ih udaljite.

„U redu, hvala na pomoći, dosta je. Nastaviću odavde jer ti to verovatno ne možeš. Zaista je veoma teško“, sigurno će privući njihovu pažnju, i oni će sada želeti da rade ono što im „nije dozvoljeno“.

Moraju da steknu osećaj da je zadatak veoma važan. :) Ali onda ne smete ni vi da kukate koliko je dosadan i naporan taj posao, već ga morate uveriti da ga može obaviti samo neko odrastao, zreo i precizan.

Vaše dete će se silno potruditi da vam dokaže da je ustvari sposobno za taj zadatak.

Ovaj trik, naravno, ne možete koristiti uvek ali neka vam bude kec u rukavu kada vam zatreba ideja za postizanje "sporazuma" umesto natezanja, nagovaranja ili pretnji i podmićivanja.

Ajd čik da vas vidim. Ma, nema veze. Verujem da nećete uspeti vi ovo da sprovede kako treba jer ovo je trik koji koriste samo profesionalci.

:)

Ako ipak uspete, javite mi, biće mi drago da čujem kako su vaša deca reagovala na to.

Do idućeg utorka pozdravljam vas,

Milena