Verujem da ste nekad čuli komentar nekog roditelje "kako to da me ovo jedno dete sve sluša i sve sa njim ide lagano, a ovo drugo kao da nije raslo u našoj porodici - nikako ne mogu sa njim".

Jeste li?

Ili ste možda i vi roditelj koji nema isti odnos sa svakim od svoje dece, ma koliko se trudio da sve bude isto i da bude pravičan i dostupan svima podjednako?

Ako je bilo šta od toga slučaj, pročitajte ovu priču.

Protekli vikend me je moja baka (86 godina) zamolila da je vozim da vidi njenu sestru Zoru (91 godinu). Nemam srca da je odbijem iako ne znam kuda bih pre, ali ako ste na ovoj mejl listi duže znate da sam baku pominjala u bar 3 mejla do sada. Toliko mi važna osoba i toliko je uticala na moj život.

Dok su njih dve pile kafu i služile se ratlukom i pitom od jabuka, moja su se deca igrala sa Belovom (pas, štene; ime se vidi da mu je dala baba od 91 god).

Gledaju babe svoje praunučiće i baba Zora kaže:

"Kad sam ja rađala, bila su važna samo muška deca. Ako rodiš žensko, to se ne računa. Kad sam rodila moju Olgu, ja sam se zainatila. Rekla sam sebi - sve ćeš da uradiš da Olga dobije isti tretman kao i muška deca u okolini.

Naravno, ne sumnjate, moje se uho načulilo da upijem sve.

I, šta si radila, baba Zoro? Kako si to izvela, pitam je ja.

Kaže baba, "NATAPALA SAM je PAŽNJOM. Negovala, pazila, mazila. Bila sam sa njom i uživala u njenom društvu. Šile smo zajedno, pravile lutke. Kad ja mesim pitu za nadničare, Olga mesi i ona, il' od testa il' od blata.

Deda se ljutio na mene što zapostavljam i njivu i okućnicu, ali mi je Olga bila preča. Naročito što nisam lako opet ostajala trudna. Samo sam pratila šta njoj treba i tako smo nas dve o svemu pričale. Uvek me sve slušala, lepo smo se slagale. Nikad stvarno sa njom nisam imala problema.

Kad sam posle rodila Radicu i Miru jednu za drugom, nisam više imala toliko vremena. I to se osetilo jer znaš kakva je Radica - i dan danas bi samo da se svađa."

Tako NATOPLJENA pažnjom, tetka Olga svoj život živi šireći istu tu pažnju, istu ljubav, istu pozitivu koju je od Zore dobijala 1950tih godina.

Sa druge strane, tetka Mira i Radica su isto dobre žene ali su nekako strožije, drčnije, svadljivije.

Zato, svi više volimo da provodimo vreme sa tetka Olgom. Prijatno i lepo je u njenom društvu. Osećaš se da te neko vidi, oseća, razume. Da je spreman da sa tobom promisli o nečemu.

Koliko je mudra bila baba Zora, kad je sa 4 razreda osnovne škole prozrela razvojnu psihologiju - daj pažnju kakva detetu treba, prati njegove potrebe i ritam, pusti šta selo priča - šta bi trebalo i kako bi trebalo, i nećeš imati problema sa njim.

Poštuj i bićeš poštovan.

Ipak, ona nije uspela tamo gde i mnogi ne uspeju - da prepoznaju i izbalansiraju i potrebe i drugih članova kasnije.

Kad čitate ili slušate nekog stručnjaka za rani razvoj - svi kažu prve tri, četiri godine su ključne. Posle ćete brusti i menjati neke sitnije stvari, ali ODNOS JE ONO ŠTO SE GRADI U RANOJ DOBI.

Kada imamo TAKAV ODNOS sa nekim - bilo kim, u kome se osećamo da NAS neko vidi, čuje, OSEĆA, kad nam je jasno da mu je stalo i to pokazuje kroz dela a ne samo kroz reči i poklone, da želi da čuje šta MI imamo da kažemo, kad ne osuđuje nego se trudi da razume i pomogne, kad se sa nama raduje i tuguje, kad osećamo DA SMO MU POSEBNI... Da li sa takvim nekim lako sarađujemo i želimo da mu udovoljimo ili baš nećemo da ga poslušamo i imamo potrebu da se inatimo?

Prirodno je da želimo da vreme provodimo lepo sa onima sa kojima nam je lepo. Da i i mi njima učinimo, DA UZVRATIMO, ne jer moramo nego jer ŽELIMO.

Možda ćete reći: "Ali ja sam sa mojim detetom/decom po ceo dan. Ima/ju svu moju pažnju, stvarno se trudim, a opet se borimo oko svega i neće da me sluša/ju."

ALI, da li znate šta su njegove potrebe? Možete li da se odmaknete od samog ponašanja i toga šta dete radi i priča, nego da osetite koja vrsta vaše pažnje njemu treba?

Da li znate zašto radi to što radi? Zašto se uprkos vašoj pažnji ono i dalje ne oseća viđeno i smireno?

Roditelji su danas sa mnogo više obaveza i distraktora koji ih vuku na sve strane i zato nemaju tu privilegiju da samo stanu i 100% se posvete detetu.

Znam jer sam i sama mama dve devojčice i zaposlena, žena, ćerka, sestra i drugarica i edukant i svašta još nešto.

Baš zato sam vas u video kursu učim kako da na svet pogledate i dečjim očima, i kako da razumete njihovo ponašanje. Kako da se SVAKO dete oseća da VIDITE baš njega.

Nije lako, ne obećavam brza rešenja ni magični štapić, ali obećavam da ćete biti mnogo svesniji i osetljiviji na dečje potrebe i razmišljanje, a ja sam tu da vas podržim da nađemo rešanja koja će vas voditi DO ČVRSTOG ODNOSA.

Deca prebrzo rastu da bismo odlagali donošenje odluka koje se tiču njihove dobrobiti za neki drugi dan.

JOŠ SAMO DANAS se možete prijaviti za video kurs za roditelje dece 1-7 godina popunjavanjem ovog kratkog upitnika.

Sve o video kursu imate na linku www.decijipsiholog.rs

Cena je 289e i možete platiti na više rate.