Postoji jedna rečenica koju sam tokom više od 20 godina rada sa decom i njihovim roditeljima čula toliko puta da sam gotovo prestala da je primećujem.
„Ma, snaći ću se ja.“
Iza nje se krije čitav jedan svet.
Svet u kojem se od žene očekuje da, onog trenutka kada postane majka, nekako automatski postane i stručnjak za sve što ima veze sa njenim detetom.
Da zna kako da ga nahrani. Zašto plače. Koliko treba da spava. Da li se pravilno razvija. Zašto bljucka. Zašto odbija dojku. Zašto se budi svakih četrdeset minuta.
I da sve to radi sa osmehom, po mogućnosti naspavana, zahvalna i beskrajno srećna.
A ako nešto ne zna?
Pa, danas su joj sve informacije dostupne.
Samo treba malo da se potrudi.
I tako smo stvorili jedan vrlo zanimljiv fenomen.
The Supermama.
Ženu koja u dva ujutru istražuje razliku između fiziološkog i patološkog refluksa, u sedam proverava da li je njena beba dostigla sve razvojne miljokaze, u podne konsultuje tri stručnjaka o atopijskom dermatitisu, a uveče pokušava da utvrdi ko je od njih zapravo u pravu.
Ona zna šta je wake window, šta je oralna restrikcija, zna za regresiju sna, senzornu integraciju i kortizol.
Ima sačuvano 347 objava na Instagramu, kupljenih pet kurseva i otvorenih sedamnaest tabova na telefonu.
A kad je neko pita kako se snalazi, odgovara:„Super. Samo sam malo umorna.“
I svi joj se dive.
Jer je toliko posvećena. Toliko informisana. Toliko uključena.
A znaš šta je najapsurdnije?
Što uprkos svemu tome ona često i dalje ne zna zašto njena beba ne spava, zašto je hranjenje postalo svakodnevna borba ili da li je ono što primećuje u razvoju razlog za zabrinutost.
I onda zaključi da mora još malo da istraži.
Još nešto da pročita.
Još nekoga da pita.
Jer očigledno još nije dovoljno uradila.
A ja bih volela da ti kažem nešto što će možda promeniti način na koji posmatraš čitavo svoje roditeljstvo.
Tvoj problem nikada nije bio to što ne znaš dovoljno.
Problem je što smo od majčinstva napravili posao za koji se podrazumeva da moraš da budeš kvalifikovana za sve, a istovremeno ti nismo obezbedili sistem podrške u kojem možeš da pronađeš odgovore koji su ti zaista potrebni.
I što smo te nekako ubedili da je to normalno.
Da je normalno da svaku novu razvojnu fazu dočekuješ sa novom dozom neizvesnosti.
Da je normalno da između dva pregleda kod pedijatra budeš prepuštena savetima sa interneta.
Da je normalno da trošiš sate pokušavajući da razumeš nešto što bi ti neko ko se time bavi mogao objasniti za deset minuta.
I da je potpuno normalno da ti roditeljstvo postane beskrajno rešavanje problema za koje nisi ni znala da postoje.
Ja ne mislim da je to normalno. A još manje mislim da je to standard na koji treba da pristaneš.
Znaš, pre mnogo godina, dok sam još radila u ordinaciji, stigla mi je poruka od prijateljice koja je živela na drugom kraju sveta.
Trebala joj je pomoć sa bebom.
Nisam mogla da sednem u avion i odem kod nje. Nisam mogla da joj kažem da dođe u moju ordinaciju.
Ali sam mogla nešto drugo.
Da joj objasnim ono što znam. Da joj pokažem ono što treba da vidi. Da joj omogućim da razume šta se dešava sa njenom bebom i šta može da uradi.
Počela sam da snimam materijale.
Nisam tada ni slutila šta zapravo stvaram.
A stvarala sam nešto što će godinama kasnije postati mnogo veće od odgovora na jedan problem.
Stvarala sam način da ono što radimi ne ostane zarobljeno između četiri zida.
Jer je meni odavno jasno da najbolja pedijatrija nije ona koja samo odgovara na pitanje šta da uradiš kada nešto krene po zlu.
Najbolja pedijatrija ti omogućava da razumeš svoje dete toliko dobro da mnoge probleme prepoznaš na vreme, neke u potpunosti preduprediš, a kada se izazov ipak pojavi, znaš kako da mu pristupiš.
I da pritom ne moraš da žrtvuješ sopstveni mir, samopouzdanje i uživanje u roditeljstvu.
Zamisli samo kakva je to razlika!
Kada ne moraš da budeš mama koja sve zna.
Nego mama koja ima pristup svemu što joj je potrebno da bi donosila dobre odluke za svoje dete.
Kada informacije koje dobijaš nisu međusobno suprotstavljeni fragmenti sa deset različitih mesta, već delovi jednog smislenog, povezanog sistema
Kada razumeš ne samo ŠTA da uradiš, nego i ZAŠTO.
I kada se tvoja sigurnost više ne zasniva na tome koliko si informacija uspela da prikupiš, već koliko zaista razumeš dete koje je pred tobom.
To je roditeljstvo za koje ja verujem da treba da postane novi standard.
I zato sam poslednjih godina bila pomalo opsednuta jednim pitanjem.
Kako da sve ono što sam stvarala, razvijala i primenjivala tokom više od dve decenije učinim dostupnim mnogo većem broju porodica?
Kako da napravim čitav jedan podržavajući ekosistem u kojem pedijatrija, razvoj, hranjenje, disanje, san, funkcija i razumevanje deteta nisu deset odvojenih svetova?
Kako da roditeljima omogućim nešto što je do sada uglavnom bilo rezervisano za one koji imaju mogućnost da kontinuirano rade sa mnom?
I kako da sve to bude dostupno onda kada je njima potrebno.
Konačno sam pronašla način.
I da, znam šta su ti govorili.
Da ne postoje čarobna rešenja.
A ja tvrdim da baš postoji jedno.
Samo što moje Čarobno rešenje nema nikakve veze sa čarobnim štapićem, univerzalnim formulama i obećanjima da će svaki problem nestati preko noći.
Ima veze sa potpuno drugačijim iskustvom roditeljstva.
Onim u kojem više ne moraš da budeš Supermama koja na svojim leđima nosi čitav svet svog deteta.
Možeš da budeš mama koja je radoznala, zahtevna, uključena, koja postavlja hiljadu pitanja, koja želi više i ne pristaje na poluodgovore.
I koja konačno ima podršku dostojnu svoje posvećenosti.
Jer ne želim da te učinim manje zahtevnom majkom. Želim da ti omogućim da tvoji visoki standardi više ne budu tvoj teret.
U nedelju, 15. novembra, pozivam te na besplatno iskustvo koje sam nazvala ČAROBNO REŠENJE.
Pokazaću ti šta sam stvorila i zašto verujem da ovo može da promeni način na koji hiljade porodica doživljavaju odrastanje svoje dece.
Posebno želim da tamo budeš ti kojoj su već rekli da previše pitaš, previše istražuješ, previše razmišljaš i da bi trebalo malo da se opustiš.
Jer imam nešto da ti kažem.
Ne treba da spustiš svoje standarde da bi konačno mogla da se opustiš.
Treba ti nešto što može da ih podrži.
Vidimo se 15. novembra u 18h na Zoom-u.
Očekuj čudo, a prijavi se jer nam je broj mesta ograničen.
Dr Vanja
0 comments