Zdravo, !
Dođe mi da ti čestitam Božić kad vidim kolko je stupnjeva vani. Opet snježni Uskrs. Unazad nekoliko godina to više nije niš novo. A vrtlari nikak da dođu k pameti. Čudna neka sorta.
Al ljudi su ljudi. Uvijek hoće bolje i više. I protiv Prirode s kojom su onda u stalnoj borbi. Ne razmišljaju svojom glavom. Natječu se s random ljudima po FB grupama ko će prije, ko će bolje, ko će ranije.
I onda Priroda veli svoje, a oni po tim istim grupama kukaju i pate i traže sve mile i nemile načine kak da spase kaj se spasiti da. Izvode kerefeke i cirkuse, smišljaju razne konstrukcije, rastvore, instalacije (ima tu vrlo kreativnih rješenja, mora se priznati), troše vrijeme, žifce, nofce i energiju i vele kak je vrtlarenje tlaka, prava muka i teški rad.
Prilično bedasto, ja bih rekla.
Ali poznato je da ljudi rijetko razmišljaju o prevenciji. Pokrenu se tek kad zagusti. I kad je već, najčešće, prekasno. Ili u najboljem slučaju, u zadnji čas. (Kad smo već kod prevencije - kad si zadnji put bila na sistematskom pregledu? Prevencija je pola zdravlja.)
I kaj je najgore, nikaj ne nauče. Doduše, kunu se da će drugi puta drugačije (sjećaš se kolko puta si rekla da više nikad nećeš popit čašicu više nakon kaj si se probudila mamurna?), ali sljedeće godine opet Perice ispočetka.
Nemoj bit Perica.
1) Ne žuri sa sjetvom/sadnjom osjetljivih kultura.
Sve ima svoje vrijeme. Posij i posadi na otvoreno ono kaj podnosi hladnoću. Osim ak ne voliš igrat igre na sreću i voliš riskirat.
2) Ne žuri sa sjetvom presadnica u zatvorenom.
Ak posiješ prerano, velika je vjerojatnost da ćeš bit u grupi onih koji kukaju da su im se presadnice izdužile, obolile, prestale s rastom jer su im teglice već premale, prebrzo rastu pa ne znaju kud bi s njima.
Jel stvarno bitno da jedeš paradajz u lipnju?
3) Upotrijebi metodu "zimskog sijanja".
Još nije kasno. Samo pazi da dolaskom toplijih dana paziš na vlažnost supstrata.
4) Posadi voćke koje kasnije cvjetaju.
Možda te mraz i snijeg zaobiđu, a možda i ne. Razmišljaj unaprijed. Ak posadiš raznoliko, veća je šansa da nekaj preživi.
5) Zahvali.
Pomiri se s Prirodom i prihvati činjenicu da nemaš sve pod kontrolom. I ne moraš imati. Ljepota je u otpuštanju. I iščekivanju. I zahvali za sve kaj ti je darovano. Uvijek bude svega i bude dovoljno.
Ostavljam te da razmisliš o ovome kaj sam napisala uz pjesmu https://www.youtube.com/watch?v=fQ7uXX9K7Sk&ab_channel=suedemiddleton
Srdačan pozdrav,
Kristina
0 comments