Zdravo draga ,
Hajde da na trenutak ostavimo po strani tabele kalorija, spiskove "zabranjene" hrane i vage koje nam kvare jutro.
Hajde da pričamo o tebi.
O onoj tebi koja se sakrila iza hrane jer je tako bilo lakše preživeti dan, stres ili usamljenost.
Znam da si umorna. Umorna od toga što ti je hrana prva misao kad se probudiš i poslednja pre nego što zaspiš. Umorna od ciklusa u kom si jedan dan "savršena", a drugi dan se stidiš sopstvenog odraza u ogledalu.
Pre svega, potrebno je da znaš da prejedanje nije tvoja sudbina i odraz tvoje slabosti. To je samo tvoja trenutna strategija preživljavanja.
I problem nije u tome što nemaš karakter. Problem je što pokušavaš da promeniš telo, a da pritom ne menjaš priču koju pričaš o sebi.
Dokle god veruješ da si ti "neko ko nema kontrolu", tvoj mozak će raditi sve da ti to i dokaže. Svaka dijeta koju započneš je samo flaster na ranu koja zahteva dublje isceljenje.
Tvoja Nova Priča nije još jedan pokušaj mršavljenja.
Ovo je tvoj izlaz iz začaranog kruga. Tokom 30 dana izazova, nećemo se boriti protiv hrane. Sprijateljićemo se sa tvojim telom, sprijateljićemo se sa hranom i reprogramirati tvoj identitet.
Šta ćemo uraditi zajedno:
* Promenićemo tvoj unutrašnji dijalog - Naučićeš kako da utišaš onog kritičara koji ti kaže da si "opet sve pokvarila" i koji te tera da nastaviš da se prejedaš.
* Razbićemo uverenja koja te drže zaglavljenom - Identifikovaćemo zašto ti je hrana postala jedini štit i naučićemo te novim načinima da se osetiš sigurno.
*Vratićemo ti slobodu: Zamisli da pojedeš kockicu čokolade i da tu staneš, ne zato što moraš, već zato što ti je dovoljno.
Pitanje za tebe: Da li želiš da i sledeći mesec provedeš u istoj borbi? Ili želiš da za 30 dana pogledaš u ogledalo i vidiš ženu koja konačno veruje sebi?
Tvoj život je previše dragocen da bi ga provela u ratu sa sobom.
Pozivam te da napišemo tvoju Novu Priču. Onu u kojoj hrana zauzima svoje mesto kao uživanje i gorivo, a ti zauzimaš mesto žene koja je u miru sa sobom i kojoj je vraćena sloboda.
Krećemo u ponedeljak!
Vidimo se unutra,
Gorana
0 comments