Evo zašto su reči toliko moćne...

Bitno je kako pričaš o sebi i o svom izazovu sa hranom.

Kada se desi prejedanje ili kada primetimo da smo se ugojili većina nas automatski upadne u katastrofiziranje, posramljivanje i omalovažavanje sebe.

Često preuveličavamo stvari, a zamisli kako bi bilo da o tome pričamo kao o nekoj neutralnoj činjenici?

Kako bi se tada osećala?

Zamisli da umesto:

Stare misli: "UVEK se prejedem! Šta nije u redu sa mnom?"

Reakcije na tu misao: Prejedaš se još više ceo dan jer govoriš sebi kako ćeš od sutra da počneš sve ispočetka!

Imaš drugačiju (neutralniju) misao: "Pojela sam malo više tokom OVOG obroka!"

I novu reakciju na tu misao: Pitaš se šta je bio okidač. Govoriš sebi da je već sledeći obrok nova prilika da jedeš svesnije i pratiš svoje telo i da ne moraš da nastavljaš da se prejedaš do kraja dana već samo da nastaviš gde si stala.

Ili...

Stara misao: "Svaki put izgubim kontrolu kada jedem ugljene hidrate/šećer! Prosto sam zavisnik od hrane!"

Reakcija na tu misao: Zabranjuješ sebi bilo kakve ugljene hidrate i slatkiše. Osećaš još veću žudnju i deprivaciju jer će ti od sutra ta hrana biti zabranjena i iz emocija straha i deprivacije se još više prejedaš!

Nova drugačija (neutralnija) misao: "Primetila sam da kada sam pod stresom ili osećam neke intezivne emocije imam tendenciju da jedem više hidrata i slatkiša. Verujem da je to delom i zato što imam uverenje da je ta hrana "loša" i moj um samo čeka priliku da nađe izgovor da je jede. Mogla bih da pokušam da dam sebi dozvolu da jedem tu hranu i da je više ne zabranjujem sebi, ali pod uslovom da je ne jedem kada sam baš baš loše već da probam da izgradim neke drugačije coping strategije da se nosim sa stresom."

Nova reakcija na tu misao: Ne osećaš se bespomoćno i kao neki "zavisnik". Planiraš da sutra u toku dana ili malo kasnije daš sebi dozvolu da pojedeš neki omiljeni slatkiš uz kafu, a sada odlučuješ da izađeš malo u šetnju kako bi se osetila bolje i manje anksiozno/pod stresom.

Reči koje koristimo i misli koje mislimo su od izuzetne važnosti u procesu prevazilaženja prejedanja.

Primetićeš da u ovim novim neutralnijim mislima nigde nema ataka na tvoju ličnost: "Glupa si! Ništa ne možeš da uradiš kako treba! Pogledaj koliko si debela, proždrljiva si! Ti si bre zaviskik od slatkiša, leči se!"

Nigde nema apsolutizma i katastrofiziranja: "Ja se UVEK prejedem! SVI ugljeni hidrati su loši i goje! SVAKI PUT izgubim kontrolu kada jedem slatko! Prejela sam se, sigurno sam sve upropastila! Gledaj mi stomak!"

Kada katastrofiziraš, razmišljaš po principu "crno-belo" i posramljuješ sebe neminovno je da ćeš se osećati bespomoćno, postiđeno, krivo, beznadežno, uplašeno, anksiozno...

Zato što naše misli automatski utiču na to kako se osećamo.

A onda, da bismo potisnuli te emocije paradoksalno se još više prejedamo ili idemo na neke nezdrave restrikcije koje se posle par dana završe sa novom (još gorom) fazom prejedanja.

I ono što je najgore, NIŠTA NE NAUČIŠ i NE OSVESTIŠ iz situacije koja se desila.

Kada vređamo sebe i smišljamo najgore moguće scenarije naš mozak nije u stanju da osveščuje, uči, razmišlja racionalno i traži adekvatna rešenja.

Zato je u ovom procesu izuzetno važno da počnemo da osvešćujemo misli koje nas sabotiraju i koje okidaju nove faze prejedanja.

Jednostavno nije dovoljno da pričamo samo o tome ŠTA TREBA da jedemo.

Svi mi znamo šta treba da se jede, ali ipak toliko ljudi ima izazov sa prejedanjem. Znači da nam ne nedostaje novih informacija o zdravijoj ishrani, već nešto drugo.

Moramo da počnemo osvešćujemo kako pričamo i mislimo o hrani, našem telu, o sebi i da menjamo te misli i priče koje pričamo. Posebno u situacijama kada se desi da padnemo i posustanemo.

Jer ako ne naučimo kako da prevazilazimo te situacije, uvek ćemo se nalaziti na nultoj tački, bez ikakvog progresa, jer konstantno pokušavamo da rešimo stvar tako što krećemo nešto "ispočetka". Tako što tražimo novu revolucionarnu dijetu i režim treniranja.

Dok nam uzrok našeg problema ostaje neosvešćen i ne bavimo se njime.

Kada sam i sama osvestila i primenila sve ovo u sopstvenom procesu prevazilaženja prejedanja, odlučila sam da počnem da kreiram sadržaj i materijale koji će pomoći i ostalim ženama koje su godinama zarobljene u ovom začaranom krugu.

Kreirala sam online platformu "Pomiri se sa hranom i sa telom" na kojoj se nalaze sva predavanja, tehnike i alati koji će ti pomoći da dođeš od tačke A (rolerkoster konstantnih dijeta i prejedanja) do tačke B (život bez prejedanja, balans u ishrani i bolji odnos sa hranom, telom i sobom).

Više informacija i formular za prijavu možeš da pronađeš na linku ispod:

ONLINE PLATFORMA

Za sva dodatna pitanja možeš da mi pišeš na [email protected]

Do sledećeg čitanja,

Gorana