Najbitnija stvar za prevazilaženje prejedanja.

Draga ,

Jedna od stavki koja je neophodna ukoliko želiš da prevaziđeš prejedanje i završiš jednom zauvek tu konstantnu bitku sa hranom i svojim telom jeste poverenje.

Poverenje i vera u sebe.

U svoje telo.

U proces oporavka.

Međutim, to je mnogo lakše reći i konstantnovati nego sprovesti u delo, zato što smo to poverenje davno izgubili i sada ga ponovo treba graditi od 0.

Izgubili smo ga davnih dana kada smo počeli da verujemo da drugi znaju bolje od nas.

Drugi znaju bolje kako se osećamo.

Kako treba da živimo.

Kako treba da izgledamo.

Šta, kada, kako i koliko treba da jedemo.

Kako da se krećemo.

Od malih nogu smo direktno ili indirektno dobijali poruke da ne smemo da verujemo sebi, svom telu i signalima koji iz njega dolaze - našoj intuiciji, željama, potrebama, emocijama.

"Ne treba da se ljutiš, samo se šalio."

"Ne, nisi se sigurno najela. Moraš da pojedeš sve iz tanjira, pa onda možeš napolje da se igraš."

"Moraš da poljubiš teta Milu kada dođe i da budeš ljubazna. Pomisliće da si nevaspitana."

"Nemaš ništa od slikanja, nema tu zarade, bolje da studiraš prava."

Zbog toga smo sve više počeli da se oslanjamo na eksterne faktore, da tražimo njihovo vođstvo, da živimo za njihovo odobravanje i validaciju, da pratimo njihova pravila i ispunjavamo očekivanja koja imaju od nas.

Bilo da su to u pitanju naši roditelji, rodbina, životni partneri, prijatelji, učitelji, treneri, nutricionisti, influenseri, mediji ili društvo u celini.

To nas je dovelo do toga da odrastemo u osobe koje uopšte nemaju poverenja u sebe.

Koje ne umeju da prepoznaju svoje potrebe.

Koje potiskuju svoje emocije.

Koje se kriju i plaše da pokažu svoju autentičnost.

Koje odbacuju sebe i svoje telo.

Koje su zbunjene i nesigurne.

Koje se osećaju prazno.

I ono što je najtužnije - koje zapravo uopšte ne poznaju sebe.

Kada je ova naša tema u pitanju (tema ishrane i slike o telu) to se manifestuje tako što:

• konstantno skačemo sa režima na režim i pratimo neka suluda pravila u ishrani bez da se preispitamo imaju li smisla i da li su u skladu sa nama i našim telom
• slepo slušamo na desetine različitih trenera i nutricionista koji nam prodaju svoje revolucionarne nove metode mršavljenja, sluđeni sa količinom često kontradiktornih informacija
• ne umemo da pratimo signale sitosti i gladi i potiskujemo svoju glad ili se sa druge strane prejedamo
• odbacujemo i mrzimo svoje telo i očekujemo od njega da nas usreći tako što će što pre da smrša i tako što će se uklopiti u društvene standarde lepote
• konstantno preispitujemo svoju glad, svoje izbore i odluke (u ishrani, po pitanju treninga), signale koji dolaze iz našeg tela (recimo da smo umorni i da nam treba odmor)
• živimo po principu "tako treba" i "tako mora", a ne tako želim, hoću, to mi prija, to je u skladu sa mnom, to biram za sebe

I s obzirom da znam da većina osoba koja ovo čita ima tendenciju da razmišlja po principu crno/belo želim da napomenem da nema ništa loše u tome da se edukujemo, da sarađujemo, tražimo podršku i smernice od nekog stručnjaka (recimo nutricioniste ili fitness trenera).

Međutim, postoji velika razlika kako to čini osoba koja poznaje sebe, osluškuje sebe i ima poverenja u sebe i svoje telo i kako to čini osoba koja apsolutno ne veruje sebi i svom telu, oslanja se isključivo na eksterne faktore i slepo prati tuđa pravila.

Zato je ponovna izgradnja poverenja u sebe i svoje telo ključna u procesu prevazilaženja prejedanja i pokušaja da se zdravije i umerenije hranimo, a dijete i isključivo eksterno vođstvo te tome nažalost ne uče.

Ukoliko želiš da prevaziđeš prejedanje moraš da imaš veću žudnju i želju da počneš ponovo da veruješ sebi i da radiš na tome da izgradiš bolji odnos sa hranom i telom, nego žudnju za što bržim mršavljenjem.

Za taj proces je potrebna ogromna hrabrost. Zato se mali broj ljudi odluči da se upusti u ovu avanturu.

Lakše je pokušati opet sa nekom novom dijetom na kojoj ćeš dobiti tačne smernice i pravila šta smeš, a šta ne smeš da jedeš, u koliko sati tačno da jedeš, koliko kalorija, koje vežbe tačno da radiš i proračun koliko nedeljno ćeš smršati i kada ćeš stići do kilaže koja će "promeniti tvoj život iz korena" i učiniti te najsrećnijom i najsamopouzdanijom osobom na svetu...

Čini se da je lakše. Predvidljivo je. Dobijamo neku garanciju i obećanje. Ne razmišljamo previše, samo pratimo pravila. Ponovili smo taj proces na desetine puta (koliko si puta do sada bila na nekoj dijeti i smršala, pa se opet ugojila?).

Sve nam je to već dobro poznato, a samim tim nam se čini i sigurnije...

A sa druge strane imamo nešto novo, nepoznato, drugačiji pristup.

Javlja se strah jer nema nikakvih striktnih pravila, već učimo da se povezujemo sa sobom, svojim telom i emocijama, da verujemo sebi i svom telu, da donosimo odluke koje su u skladu sa nama, da osluškujemo i verujemo svojim žudnjama i željama, da jedemo kada smo gladi, a stanemo kada smo siti, da plačemo kada nam se plače, da odmorimo kada nam se odmara, a pokrenemo se kada nam se pokreće...

Da se pitamo da li nam nešto prija ili ne.

Šta želimo, a šta ne želimo da jedemo.

Kako se osećamo kada nešto pojedemo.

Da li smo gladni hrane ili nečega drugog.

Biramo toplu reć, zagrljaj i prihvatanje sebe, umesto biča, kritike, posramljivanja i odbacivanja.

Trudimo se da više upoznamo i čujemo svoje autentično biće i telo, a ne težimo za konstantnim popravljanjem sebe i svog tela kako bismo dobili eksternu validaciju i odobravanje i napokon se osetili vredno.

Za ovaj proces je potrebno: Strpljenje, Vera i Hrabrost.

Ovaj proces nema garancija, nema nikakav timeline, nema pravila.

Ja ti jesam mentor i delim sa tobom moja iskustva i znanja, ali isključivo u svrhu toga da se ponovo povežeš sa sobom.

I molim te da mi veruješ na reč da ni jedan broj na vagi, ni jedna dijeta, ni jedna XXL kesica čipsa ne može da zameni osećaj ispunjenosti i zadovoljstva koji dobiješ kada počneš ponovo:

• Da veruješ sebi i svom telu
• Da uživaš u hrani bez krivice
• Da jedeš umereno, bez gladovanja i prejedanja
• Da poštuješ sebe i svoje telo
• Da imaš više energije, jer je ne trošiš više uzalud na nove nebulozne dijete, pravila i razmišljanja o hrani, kilogramima, kalorijama
• Da osećaš slobodu, rasterećenost i mir
• Da sa lakoćom biraš zdravije opcije za sebe, bez osećaja deprivacije jer ti ništa nije zabranjeno
• Da se krećeš jer uživaš da budeš fizički aktivna, a jer želiš da kazniš sebe i svoje telo

Prvi korak u izgradnji ponovnog poverenja u sebe i svoje telo će biti odluka da uložiš novac, energiju i vreme da se pozabaviš ovom temom.

Utišaj sve izgovore i "šta ako".

Utišaj unutrašnjeg kritičara koji ti govori da opet nećeš uspeti i da je ovo možda za nekog drugog, ali ne i za tebe.

U redu je da osećaš strah. Strah je očekivan i normalan deo procesa, ali ne znači da ne možeš da deluješ uprkos njemu.

Ukoliko te ova moja filozofija i pristup zovu, imaju ti smisla, osećaš da su u skladu sa tobom na linku ispod možeš da se informišeš o online platformi na kojoj se nalaze svi materijali (dva online kursa, priručnici, radna sveska) koji će ti pomoći u ovom procesu da napokon prevaziđeš prejedanje i pomiriš se sa hranom i svojim telom.

Promo cena do juna (za sve materijale i neograničen vremenski pristup) je 97e.

ONLINE PLATFORMA

Do sledećeg čitanja,

Gorana