4 laži u koje NE TREBA da veruješ

,

Ovo su 4 laži u koje treba da prestaneš da veruješ ukoliko želiš da prevaziđeš prejedanje u 2025.

LAŽ 1

"Ako prestanem da sa dijetama i režimima i počnem da uspostavljam zdraviji odnos sa hranom tek ću onda skroz izgubiti kontrolu i mnogo ću se ugojiti."

Upostavljanje zdravijeg odnosa sa hranom zahteva određeni unutrašnji rad i korake koje treba da preduzmeš. Ukoliko ih sprovedeš postepeno i smisleno, to će ti zapravo pomoći da jednom zauvek prevaziđeš prejedanje, da održavaš zdravu kilažu i da živiš svoj život slobodno bez dijeta i deprivacije.

Dosta ljudi veruje u ovu prvu laž zato što misle da je dovoljno samo da izbrišu MyFitnessPal aplikaciju ili da kažu sebi "nema više dijeta, jedi šta hoćeš" i to je to. Ne, to nije dovoljno.

Ukoliko tako pristupiš ovom izazovu, sasvim je moguće da ćeš izgubiti kontrolu. To ne znači da treba da se vratiš na dijete i da kontrolišeš svaki svoj zalogaj, već da uložiš vreme, energiju i novac da se zaista posvetiš ovoj temi, da pronađeš uzrok i da preduzimaš smislene korake. Ukoliko želiš sve smernice na jednom mestu, baci pogled na ovaj online program.

LAŽ 2

"Ako prestanem sa dijetama i pokušam da uspostavim bolji odnos sa hranom i telom onda tek neću voditi računa o svom zdravlju."

Ovo je daleko daleko od istine! Postaćeš NAJZDRAVIJA verzija sebe kada budeš počela da poštuješ sebe i svoje telo, kada budeš počela da jedeš kada si gladna i staješ da jedeš kada si prijatno sita, kada ne budeš bičovala sebe jer si pojela dve kugle sladoleda, kada budeš prestala da se klackaš između režima od 1200 kalorija i faza prejedanja od 5000 kalorija...

Zapamti da je i tvoje mentalno zdravlje bitno koliko i fizičko. I zapamti da nije moguće da vodiš računa o svom telu ukoliko ga mrziš, odbacuješ i konstantno kažnjavaš.

Zapravo je neophodno da uspostaviš bolji odnos sa hranom/telom kako bi mogla da vodiš računa o svom zdravlju. I dijete ti nisu potrebne za to.

LAŽ 3

"Nisam dovoljno motivisana i nemam dovoljno samokontrole da se oduprem slatkišima i brzoj hrani."

Šta kada bih ti rekla da se ljudi često prejedaju upravo zato što su PREVIŠE motivisani, disciplinovani i strogi prema sebi u samom startu?

Svi znamo kako izgleda taj početak režima. Daš sebi obećanje da više NIKADA nećeš jesti slatkiše, da ćeš sve svoje obroke da spremaš kod kuće, da više nikada nećeš jesti posle 18h i tako dalje...

Postaviš previsoke standarde pred sebe i očekuješ vojničku disciplinu i čim se desi prvi manji "kiks", recimo ogladniš oko 20h i pojedeš sendvič ili naručiš hranu na poslu jer nisi stigla da pripremiš obrok, ti padaš u očaj.

I iz tog očaja često ide ona čuvena: "E kad sam već sve upropastila danas, daj da se prejedem, pa ću sutra ispočetka."

Moramo da naučimo kako da budemo malo manje rigidni prema sebi, ne smemo da očekujemo savršenstvo i da nećemo imati padove jer su oni sastavni deo svakog procesa. Ukoliko ne naučiš kako da živiš u toj sivoj zoni, da budeš fleksibilna, da ustaneš kada padneš i nastaviš dalje, stalno ćeš se klackati između dve krajnosti, trošićeš tonu životne energije i zapravo nigde nećeš da stigneš jer stalno krećeš nešto ispočetka.

LAŽ 4

"Pod ogromnim sam stresom, nezadovoljna sam i život mi je haotičan i najlakše mi je da se opustim tako što ću da se najedem kada dođem kući sa posla."

Istina je da verovatno ne umeš da se nosiš sa stresom i nezadovoljstvom bez hrane i istina je da ti je to trenutno najlakši izlaz i način da se samoregulišeš jer taj obrazac ponavljaš godinama i poznat ti je, ali nije istina da tako mora da ostane zauvek, da si ti jadna i bespomoćna i nemaš nikakvu moć kada su ti porivi za prejedanjem u pitanju kao ni tvoj trenutno haotičan život.

Mnogo si snažnija i moćnija nego što misliš.

Regulacija nervnog sistema i zdravije procesuiranje emocija je veština koja se uči. Trebalo je da je naučimo još u ranom detinjstvu, ali nažalost, većina nas to nije savladala i zbog toga se godinama prepuštamo hrani, piću, video igricama, kompulzivnoj kupovini (zavisi ko šta *voli*) kako bismo popunili neke praznine, opustili se i osetili se bolje bar na kratko.

To nam se u trenutku čini kao najlakša opcija i kao nešto što ne možemo više da kontrolišemo, ali vremenom nas mnogo košta.

Za početak treba da poveruješ da je moguće promeniti taj obrazac i da to ne mora da bude tvoja istina.

Postoji mnogo limitirajućih uverenja koja su zapravo samo priče koje pričamo sebi i time se sabotiramo i ostajemo zaglavljeni u obrascima ponašanja koji nam već duže vreme ne koriste.

Dobra vest je da su moć i odgovornost u tvojim rukama i da možeš da promeniš tu priču.

Da, potrebno je suočiti se sa strahom i izaći iz zone poznatog, ali šta nam drugo preostaje ukoliko želimo kvalitetniji i ispunjeniji život?

Kod mene su stvari počele da se menjaju kada nisam više želela da budem u ulozi žrtve.

Sada je tvoj red.

Resursi za dublji rad:

ONLINE PROGRAM

Do sledećeg čitanja,

Gorana