Naš odnos sa hranom nije samo logičan i racionalan, te je premisa da na hranu treba da gledamo samo kao na gorivo i izvor energije, u najmanju ruku, površna.
Naš odnos sa hranom ima emocionalni, fizički, društveni, psihološki i spiritualni aspekt, tako da, da bismo uspostavili jedan zdrav i "normalan" odnos sa hranom i došli do balansa i života bez prejedanja, potreban nam je multidisciplinaran pristup.
Ne možemo samo jednom "čvrstom" racionalnom odlukom da prevaziđemo emocionalno prejedanje.
Ne možemo intelektualizacijom da se suočavamo sa svojim strahovima, recimo, od neke "zabranjene" hrane i prihvatanja svog nesavršenog tela.
Ono što možemo jeste da radimo korak po korak na našem emocionalnom odnosu sa hranom tako što ćemo da osvešćujemo svoje okidače koji nas navode da se prejedamo ili da idemo na nezdrave agresivne restrikcije.
Da dopuštamo sebi da ponekad i emocionalno jedemo neku hranu uz znatiželju i osvešćivanje kakve to emocije ona budi u nama, od čega bežimo, od čega se tešimo, šta nam je potrebno...
Ono što možemo da radimo kada pričamo o svom fizičkom odnosu sa hranom jeste da jedemo redovne celovite obroke, da se hranimo raznovrsno i dovoljno, da ubacimo po koji suplement ako je neophodno.
Takođe, da osvešćujemo svoje signale sitosti i gladi, kako naše telo reaguje na neku hranu, kako se osećamo fizički nakon što pojedemo nešto.
Možemo da radimo na našem društvenom odnosu sa hranom tako što ćemo kuvati za druge i dopustiti da oni kuvaju za nas. Tako što ćemo slaviti uz hranu, tako što ćemo jesti sa dragim ljudima, biti deo tradicije našeg, ali i drugih naroda (na putovanjima recimo). Bez straha, bez krivice, u miru i balansu.
Možemo da radimo na našem spiritualnom odnosu sa hranom tako što ćemo praktikovati zahvalnost. Zahvalnost Majci Prirodi, zahvalnost ljudima koji su omogućili da se ta hrana nađe na našoj trpezi. Buđenje svesnosti i prisutnosti dok jedemo. Praktikovanje molitve ukoliko je to nešto što inače praktikujemo. Povezivanje sa prirodom i hranom kroz gajenje voća, povrća i slično.
Možemo da radimo na našem psihološkom odnosu sa hranom kroz rad na našim uverenjima o nekoj hrani, o procesu hranjenja, istraživanje i osvešćivanje kako društvene mreže i marketing utiču na našu ishranu i razmišljanje/ponašanje. Primećivanje kako naše raspoloženje utiče na naše misli o hrani.
I sada, kada si sve ovo pročitala i možda po prvi put osvestila koliko je ova tema duboka i kompleksna, da li zaista misliš da je realno da prestaneš da se prejedaš samo eto snagom discipline, izbacivanjem šećera, nekim novim režimom i obećanjem da je ovo stvarno "poslednji" put da jedeš nešto?
I ovde sam pisala samo o odnosu sa hranom.
A gde je naš odnos sa telom? I ono je deo ove puzle.
Možda ti se ovo čini kao "previše posla", ali moraš da znaš da ukoliko želiš održivu i celožovotnu promenu, moraš da zagrebeš ispod površine.
Neće uvek biti lako, ali ćeš osetiti da si na pravom putu i veruj mi, mnogo brže nego što misliš, dobićeš ukus slobode i mira koji će te vući da nastaviš dalje i onim danima kada je teško.
Hrana te više neće kontrolisati i neće biti konstantne borbe, krivice i straha.
Rezultat koji ćeš dobiti je vredan svakog uloženog minuta i dinara.
Zato, ako želiš da dobiješ sve na jednom mestu - pristup ishrani koji obuhvata emocionalni, fizički, društveni, psihološki i spiritualni aspekt i ako želiš da kažeš zbogom nekontrolisanom prejedanju, informiši se o programu preko linka ispod:
Do sledećeg čitanja,
Gorana
ReplyForward |
0 comments