Poruka od "lečenog" people-pleasera

Ovo je poruka od "lečenog" i ne još uvek u potpunosti izlečenog people-pleasera.

Ne znam da li ovaj proces ima kraj, ali definitivno znam da sam mnogo toga naučila, osvestila i primenila u ovom procesu i da se sada osećam mnogo bolje. Delić toga ću ti otkriti u današnjem newsletteru.

Većina žena sa kojima sam do sada radila su u većoj ili manjoj meri people-pleaseri.

Šta uopšte znači people-pleasing, kako do njega dolazi, kako nas koči i kako ga prevazići? O tome ćemo danas da pričamo.

Odrastajući u porodicama u kojima naše emocionalne potrebe nisu bile zadovoljene, granice nisu postojale ili su bile ignorisane, osećali smo se da smo "previše" i da smo "teret" - internalizovali smo duboko uverenje da nismo dovoljno dobri i vredni.

Kao odrasle osobe iz tog dubokog uverenja postajemo people-pleaseri. Nesvesno pokušavamo da dokažemo svoju vrednost tako što, skoro pa kompulsivno, udovoljavamo drugima i pokušavamo da zadovoljimo njihove potrebe na uštrb svojih.

U tom procesu često postajemo pasivno-agresivni, ogorčeni, osećamo se iskorišćeno, prazno, nepovezano sa sobom jer u tim pokušajima da udovoljimo drugima mi izdajemo sebe.

Kako people-pleasing može da izgleda u svakodnevnici:

• Govorimo "DA" iz straha da ćemo biti odbačeni, da nećemo biti voljeni, onda kada naše telo i celo naše biće želi iz petnih žila da kaže "NE", "NE ŽELIM", "NE MOGU"
• Konstantno objašnjavanje i opravdavanje naših postupaka i izvinjavanje, čak i kada su neke banalne stvari u pitanju, tipa zašto nismo otišli na žurku firme
• Ne izražavamo jasno i glasno svoje mišljenje, uvek se slažemo sa mišljenjima drugih ljudi, pogotovo kada su neki autoriteti u pitanju (naravno interno, u sebi, često se ne slažemo, ali eksterno uvek idemo drugim ljudima niz dlaku)
• Ne možemo da podnesemo da je neko razočaran ili ljut na nas
• Često pregorevanje jer pokušavamo da stignemo na sve strane i da budemo tu za svakoga (za porodicu, prijatelje, kolege...)
• Veliki strah od konflikata, izbegavanje istih, nemogućnost da ispoljimo zdrav bes/ljutnju
• Uverenje da smo odgovorni za raspoloženje i emocije drugih ljudi, da smo mi ti koji moramo da usrećimo druge ljude i da smo loše osobe ako se neko zbog nekih naših postupaka oseti neprijatno
• Hronično zanemarivanje sebe i svojih potreba

I slično...

Kako da prestanemo sa ovakvim ponašanjem?

• Prvi korak je kao i za sve ostalo - OSVESTITI OVAKVO PONAŠANJE

People-pleasing je naučeno ponašanje koje smo usvojili još kao deca koja su bila uverena da su odgovorna za emocije svojih roditelja. Ovaj obrazac smo usvojili kako bismo se osećali bezbedno, kako bismo održavali harmoniju u kući i okruženju, kako ne bi bilo naglih izliva neprijatnih emocija od strane roditelja, kako bismo se osećali voljeno i prihvaćeno. Nismo mi krivi zato što smo razvili ovaj obrazac ponašanja. To je samo bio naš način da se kao deca osetimo bezbedno. Međutim, sada smo odrasle osobe i vreme je da ovakvo ponašanje osvestimo i menjamo.

• Uči i vežbaj da zadovoljavaš svoje potrebe

Kada usvojimo ovaj obrazac ponašanja, jako rano naučimo da napuštamo sebe i svoje potrebe kako bismo kontrolisali mišljenja drugih ljudi o nama i kako bismo dobili njihovu validaciju i ljubav. Vežbaj da zadovoljavaš svoje potrebe tako što ćeš na dnevnom nivou da uradiš nešto za sebe. Za početak to ne moraju da budu neke ekstremne i velike stvari. Neka to budu mali znaci brige o sebi - napravi sebi doručak i pojedi ga u miru, idi u šetnju, izvedi sebe na kafu, odvoji vreme za nešto što voliš da radiš - čitanje, ples, vožnja bajsa...

• Postavljanje granica

Ovo je bolna tačka svim people-pleaserima zato što postavljanje granica budi izuzetno intezivne i neprijatne emocije poput straha i krivice, pogotovo ako neko negativno reaguje na naše postavljene granice, što naravno nije naša odgovornost, ali je neprijatno. Počni da postavljaš granice za neke manje bitne životne stavke i možda nekim ljudima sa kojima nisi previše bliska (recimo kolege na poslu ili šira rodbina) i tako polako gradi svoje samopouzdanje za postavljanje granica nekim ljudima sa kojima si više bliska i gde si više emotivno involvirana u odnose. Vremenom će ti biti sve lakše i lakše, videćeš da imaš kapaciteta da podneseš emocije straha, krivice, tuge, videćeš da dosta ljudi sasvim ok reaguje na tvoje granice, a naučićeš i kako da podneseš razočaranost i ljutnju nekih ljudi kada postaviš određene granice koje godinama nisu postojale u tom odnosu. Zapamti da nisi odgovorna za njihove emocije. Samopoštovanje i NE napuštanje sebe i svojih potreba neka ti od sada budu prioritet.

Kada je u pitanju naš odnos sa hranom i telom te granice mogu da zvuče:

"Zamolila bih te da ne komentarišeš više moj izgled, smeta mi."

"Ja najbolje znam svoje telo i šta je dobro za mene u ovom momentu. Ukoliko mi bude trebalo nečije mišljenje, konsultovaću se sa stručim licem."

"Drago mi je da si našla režim i trening koji tebi prijaju. Mene te teme više ne interesuju, pa bih te zamolila da pričamo o nečemu drugom."

"Želim da treniram, ali ne želim da pratim vaš režim ishrane i da me merite svake nedelje. Ukoliko vam je to prihvatiljivo, rado ću sarađivati sa vama."

• Emocionalna samoregulacija

Koren people-pleasinga je zapravo u tome što smo uvereni da ne možemo da podnesemo neprijatne emocije i onda udovoljavamo drugima kako bismo izbegli te neprijatne emocije. Ono što većina nas ne shvata, jeste da bežanjem od tih emocija mi sebi stvaramo još intezivnije neprijatne emocije koje se tako godinama gomilaju i prerastaju u duboki osećaj nezadovoljstva, praznine, tuge, usamljenosti, ljutnje. Osećamo se neadekvatno, ne verujemo sebi, imamo manjak samopoštovanja i samopouzdanja.

I šta se onda dešava u odnosu sa hranom i telom? Posežemo sa hranom (prejedanje ili restrikcija iste), vezujemo svoju vrednost za naš izgled i broj kilograma, tražimo validaciju, prihvatanje i ljubav od strane drugih ljudi kroz izgled našeg tela, stremimo ka perfekcionizmu, ne verujemo sebi, naše bazične potrebe nisu zadovoljene i onda pokušavamo da ih zadovoljimo kroz hranu. Ne znamo ko smo, pa onda vezujemo naš identitet za način ishrane i treninga (karakteristično za ortoreksiju). Ne umemo da postavimo granice, pa onda to činimo ili ne činimo kroz hranu. Uvek smo na usluzi drugima, dajemo se bez granica, zapostavljamo sebe, nezadovoljni smo i onda nam jedino još hrana preostaje na kraju dana, to nam je jedino zadovoljstvo...

Ukoliko si se prepoznala u svemu ovome, evo ga mali podsetnik za tebe:

• NISI odgovorna za emocije i reakcije drugih ljudi
• Svi zdravi odnosi i veze imaju lične granice
• Tvoja vrednost ne leži u validaciji i odobravanju od strane drugih ljudi
• Tvoje potrebe su VAŽNE. Nauči da ih prepoznaješ, komuniciraš i zadovoljavaš na dnevnom nivou. Što više to budeš činila, imaćeš manje potrebe za prejedanjem ili savršenom ishranom i telom
• Ljudi koji ne razumeju i ne poštuju tvoje granice verovatno imaju problem sa sopstvenim granicama i nedostatak istih. Ukoliko se desi da te neko odbaci ili napusti jer si postavila granice, znam da je teško prihvatiti, ali je moguće da taj odnos nije bio iskren i da je neko koristio nepostojanje tvojih granica
• Razočaravanje drugih ljudi je deo našeg životnog iskustva. Ne možeš svima da ugodiš. Nekada ćeš nekoga da razočaraš, nekada će neko biti ljut na tebe i to je normalno. To ne znači da si loša osoba i da si manje vredna. Pravi i iskreni odnosi mogu da prevaziđu konflikte i još više ih jačaju, a najbitniji odnos je onaj koji imaš SA SOBOM. Mnogo više boli kada razočaraš sebe.
• Da bi te drugi ljudi cenili, poštovali, voleli, prihvatali, validirali, shvatili da si ti mnogo više od izgleda tvog tela - TI TO MORAŠ SAMA SEBI PRVO DA PRUŽIŠ. Ti moraš samu sebe prvo da prihvatiš, da validiraš, da budeš sama sebi najveća podrška, da štitiš sebe, da postaviš granice, da budeš sebi na prvom mestu, da shvatiš da si mnogo više od broja na vagi. U suprotom ćeš uvek biti i ostati gladna validacije spolja.

Tema granica i people-pleasinga je od velike važnosti za sve ljude koji imaju problem sa prejedanjem ili nekim drugim nezdravim obrascima ponašanja u ishrani. Bitno je da se pozabavite ovom temom, da je osvestite i krenete da preduzimate male korake za početak. Ukoliko vidite da vas sve ovo previše sputava u životu i da ne možete sami, uvek savetujem i rad sa psihoterapeutom.

Nadam se da vam je današnji newsletter koristio.

Ukoliko želite da poradite na vašem odnosu sa hranom i telom trenutno imam nekoliko slobodnih mesta za individualne konsultacije. Pišite mi da zakažemo prvu besplatnu konsultaciju od pola sata kako bismo videli da li mogu da vam pomognem i da li smo dobar fit za rad.

Do sledećeg čitanja,

Gorana