Zdravo ,
Znaš li kada sam počela polako da prevazilazim prejedanje i primećujem svetlo na kraju tunela?
Onda kada mi motivacija za prevazilaženje prejedanja nije više bilo mršavljenje već SLOBODA.
Moji izazovi sa ishranom su počeli već u tinejdžerskim danima. Sporadični periodi gladovanja, pa prejedanja, a u sve to je naravno bila uključena i izrazito negativna slika o telu.
Na eksperimentisanje sa režimima nisam gledala kao na nešto problematično, već upravo suprotno. To je bilo poželjno ponašanje kao odlika moje volje, jakog karaktera i discipline. Ali prejedanje koje mi se dešavalo nakon tih dijeta je bilo OGROMAN PROBLEM.
Osećala bih se bespomoćno, kao da moje telo radi protiv mene. Mislila bih da sam ja problem, da nisam dovoljno disciplinovana, pitala bih se kako drugi mogu, a ja ne...
Ali je definitivno moj najveći problem sa prejedanjem bio parališući strah od gojenja.
Tako da je moja jedina motivacija da prevaziđem prejedanje bilo mršavljenje.
Mršavljenje kao motivacija da se prevaziđe prejedanje nije baš najbolja motivacija iz više razloga.
Prvo: Zato što se ne fokusirate na uzrok i ne razumete pravi uzrok problema već samo pokušavate da simptome stavite pod kontrolu.
Drugo: Ako je mršavljenje jedina motivacija da se ne prejedate i da se hranite zdravije, šta će se desiti kada u procesu mršavljenja dođe do stagnacije ili kada se taj proces završi i dođete na "idealnu" kilažu?
Pa desiće se da opet počnete da se prejedate jer ste stigli do svog cilja, smršali ste i nema više motivacije da se sada održava ta kilaža, a pritom ste i poprilično umorni od načina na koji ste uspeli da smršate i uopšte ne vidite sebe da se ceo život tako hranite.
Treće: Upravo ti pokušaji sa striktnim režimima, velikim kalorijskim deficitima, rigidnim pravilima i zabranama određenih namirnica često i budu jedan od okidača za faze prejedanja. Iz raznoraznih psiholoških i bioloških razloga.
Ja sam dugo vremena iz nekog razloga bila ubeđena da će se moje prejedanje rešiti samo od sebe kada smršam. Ne znam kako sam stvorila to iracionalno uverenje. Činjenica je bila da se moje prejedanje pogoršavalo sa svakim novim pokušajem mršavljenja.
I volela bih da vam kažem da sam bila jako pametna i da sam brzo shvatila da moram da pronađem drugi način da priđem tom izazovu, da hrana nije problem, već moj odnos koji imam sa hranom, telom i sobom...
Ali nisam. Bila sam zaglavljena u ovom začaranom krugu punih 15 godina.
I odlučila sam da promenim pristup onda kada sam iscrpela sve moguće režime, svaki atom volje i discipline koji mi je preostao, kada sam već imala popriličan višak kilograma i kada sam se osećala toliko bespomoćno i umorno da nisam imala snage da krenem opet na neki režim.
Iako je želja sa mršavljenjem bila i dalje izuzetno jaka i sasvim je normalno da sam želela da smršam, u nekom momentu želja za slobodom je postala mnogo jača.
I režimi i prejedanje su postali pakao za mene i želela sam da izađem iz toga. Strah da ću ceo život provesti u borbi sa svojim telom, hranom, brojeći kalorije, plašeći se hrane, pa se onda tom istom hranom nekontrolisano prejedati, gubiti 5kg, pa dobijati 15kg, da ću započinjati novu dijetu svakog ponedeljka, da će mi prva novogodišnja rezolucija svake godine biti "SMRŠATI XY KILOGRAMA" - mi je budila ogromnu anksioznost i žal sa sopstvenim protraćenim životom.
Ne. Nisam mogla više tako da živim. Nisam želela da mi život bude stopiran dok ja ne dođem do svoje "idealne kilaže". Nisam želela da mi život prođe u mržnji same sebe. Nisam želela da mi se ceo život vrti oko ishrane, režima, mršavljenja, a da svi ostali aspekti mog života budu u drugom planu.
ŽELJA SA SLOBODOM I MIROM JE NADJAČALA MOJU GORUĆU ŽELJU ZA ŠTO BRŽIM MRŠAVLJENJEM.
Prvi sledeći korak je bio da prihvatim trenutnu situaciju, da prihvatim moje trenutno telo, da se naoružam strpljenjem i da krenem da rešavam ovaj izazov na potpuno drugačiji način.
Da preispitujem svoja uverenja, da se hvatam u koštac sa svojim perfekcionizmom, mislima i emocijama, da gradim totalno drugačiji odnos sa hranom, svojim telom, a pre svega sa SAMOM SOBOM.
Proces nije bio lak. I dan danas ima dana kada nije lako, ali sa ponosom mogu da kažem da sam mnogo više u miru nego u nemiru, da se hranim balansirano i uživam u hrani, retko kad se prejedem, a i kada se to desi znam šta da radim i kako da se dignem. Moje misli nisu prožete konstantnom brigom oko mog izgleda, kilograma, ishrane.
Druge stvari su mi prioritet, razvijam se na ostalim životnim aspektima koje sam dugo zanemarivala i brinem se o sebi i svom telu iz jedne potpuno drugačije energije.
Uživam u raznovrsnoj hrani, raznovrsnoj fizičkoj aktivnosti i svom telu koje je napokon našlo kilažu koja mi prija.
Ukoliko se prepoznaješ u svemu ovome i želiš da uspostaviš jedan zdraviji odnos sa hranom i telom, ali ne znaš odakle da kreneš i treba ti podrška, ostalo je još par dana i par slobodnih mesta za prijavu na moj grupni mentorski program POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM.
Cena je 297e i program traje 6 meseci.
Možeš da pročitaš sve dodatne informacije na linku ispod, kao i da popuniš formular da vidimo da li smo dobar fit za rad.
Za sve dodatne informacije piši mi na e-mail [email protected]
Šta su prethodne klijentkinje rekle o programu?
Želim da ti se zahvalim na putovanju kroz koje si nas vodila. Moram biti iskrena i reći da nisam verovala da može doći do promene kod prejedanja, ali svakim Zoomom sam kod sebe osvestila zašto nešto radim i svaki sledeći dan kada imam neku situaciju sa hranom mi je bilo lakše jer se setim tebe i zastanem, razmislim, primenim ispričano. I tako kako je vreme prolazilo sve više sam sebi verovala i otpuštala kočnice.
I nastupilo je ono što sam priželjkivala. Da nesmetano jedem i uživam u danu i da svesno osetim sitost i glad. To nikada u životu nisam osećala.
Naravno, nije ovo magija i treba raditi na sebi, ali prave smernice i vrednosti si mi pokazala i verujem u sebe da sam na pravom putu. Hvala ti još jednom.
Biljana
Draga Gorana,
Od našeg druženja pa evo sve do sad ja se ne pridržavam nikakve dijete, a nisam se ugojila ni gram. Još sam u izolaciji zbog korone evo već 10 dana, ne krećem se, hrana mi je dostupna, dosadno mi je, ali ne. Uopšte ne pretjerujem.
Ne mogu da se prepoznam, da se ne natrpavam gomilama zabranjene hrane kad već nisam ni na jednom režimu ishrane. Sad sam na "Goraninom režimu".
Jedi šta ti se jede i kad ti se jede, ali se zapitaj da li si stvarno gladna. Ovo je otkriće za mene. Mislim da se od tinejdžerskih godina nisam osjećala ovako slobodno kada je hrana u pitanju. Neizmjerno mi je drago što sam te pronašla na instagramu jer si definitivno promenila moj stav prema hrani. Hvala ti puno.
Dijana
0 comments