Menadžemnt i roditeljstvo

Učenici i učitelji moji,

Nažalost još uvek nisam postao otac. I s nestrpljenjem čekam i tu svoju ulogu. Međutim, ja sam ipak nečije dete. A svako dete zna po nešto o roditeljstvu...

Najveća greška mojih roditelja, odnosno mog roditelja - moje majke, je što je bila ista prema svima nama...

“Ne možeš biti ista prema meni i prema Mii, mama. Prvo, ona je žensko. Drugo, njoj treba podrška, da je hvališ i ohrabruješ, njoj to fali. S druge strane, Luki treba da ne ugađaš toliko, razmazila si ga, dala si mu ideju o nekom svetu koji ne postoji. A meni mama, meni samo treba da me razumeš. Da me saslušaš i kažeš mi “razumem”, to je sve što mi je ikada trebalo od tebe...” ,

Međutim, mama to nije imala, ili nije znala da nam da... Nije razumela da je svakome od nas potrebno nešto drugo, i da treba prema svakom od nas da se ponaša drugačije...

No dobro, to smo sada svi prevazišli, svako na svoj način...

Međutim, da je umesto mame menadžer, ne bih ja imao toliko razumevanja, nema šanse, jer ne osećam istu količinu ljubavi prema svom nadređenom i svojoj majici, normalno.

Što znači, da ako direktor ili moj menadžer, vlasnik firme za koju ja radim, neće, ne ume, ne može, ne želi, ili nema vremena da me čuje, ma odoh ja dalje, prijatelji moji...

Tako je i bilo! Zato se ni na jednom poslu nisam zadržao duže od godinu dana...

Plus, siguran sam da je takvo "vođenje" ili "organizovanje" u modernim kompanijama i razlog zašto imaju tako loš kredibilitet, i zašto ljudi ne žele da rade u njima, odnosno za njih...

Ok, sada dolazimo do suštinskog pitanja - Kakve veze imaju roditeljstvo i menadžemnt?

Mislim da je to vrlo očigledno, nakon ove moje ispričane priče...

Ali ako nije, evo još jedne...

Ovako je izgledao razgovor između mene i mog klijenta sa mentorskog programa od pre neki dan, na temu menadžmenta, odnosno vođenja ljudi:

- "Kakav je Peđa, kakav je Šone? Opiši mi ih...”

- “Pa... Peđa je old school, mrzi tehnologiju, i ne kapira baš u potpunosti ovaj sistem koji moj fitnes centar gradi... Njemu je skroz ok da damo ljudima piletinu, pirinač i brokoli i oni će da smršaju, mi ih ovde treniramo da ojačaju, i to je to... Ima puno samopouzdanja, ali ne i čvrste osnove...

S druge strane, Šone je skroz kontra – on ima osnove, ali nema samopouzdanje. Prešao bi kod mene, ali misli da i dalje nije spreman, da ne zna dovoljno...”

- “Ok. Jel si svestan toga da sa Peđom i Šonetom treba da imaš potpuno drugačiji pristup? Peđu treba da spuštaš, da ga vraćaš na osnove, da mu pričaš da ima još mnogo da uči... A Šoneta da dižeš, da ga ohrabruješ, da se oseti poletno, da mu govoriš da je spreman, da ima sjajne osnove i da će sve biti super...

To je tvoja uloga kao menadžera sada, jel razumeš?”

- “Da, da, u potpunosti..”

- “Jel se i ti slažeš?”

- “Da, apsolutno...”

Ok, u kursu sam pričao dosta šire o ovoj temi, a da vas ne uskratim za info, prethodno je potrebno da ti je stalo do firme koju imaš, a onda, još važnije da ti je stalo do ljudi koje si izabrao/la da rade u tvojoj kompaniji...

Jer idealan menadžer je kao idealan roditelj – ljubav + individualni pristup prema svakom podređenom (sa)radniku.

To je mendaždment u njegovoj osnovi... a ono vođenje, planiranje, kontrolisanje i upravljanje su samo šlag na torti, verujte mi, ako ovo prvo ne valja, ako nema ljubavi prema firmi i prema (sa)radnicima, nema ni menadžmenta...

Zaključak: Ako ste nezadovoljni radnicima, hajde prvo da pogledamo šta mi sa naše strane nismo uradili kako treba, a potom to i da ispravimo, pa ako radnici i dalje ne valjaju, onda ćemo zameniti i njih. Ako sam ja zamenjiv u svom rođenom biznisu, a jesam, verujte mi, svako je na bilo kom drugom radnom mestu.

S ljubavlju,

S