Kolika je vrednost jedne prave informacije?

Učenici i učitelji moji,

Kada sam u 19. godini prestao da igram fudbal naglo sam se ugojio. Za 6 meseci sam sa 75kg otišao na 100kg+, a ništa specijalno nisam radio – samo sam, kao i do tada, jeo koliko mi se jede.

Od tada pa do dana današnjeg ja imam faze - čas sam opušten i trpam sve u sebe, čas živim na restrikcijama kao da sam zarobljenik u nekakvom logoru i jedem mrvice u odnosu na količine hrane koje sam do tada jeo.

Čas keto, čas post, čas autofagija, pa hrono, pa ova, pa ona dijeta... Ali nijedna mi se nije činila prava za mene, odnosno održiva na duže staze, jer i kad bih uspeo da skinem kilograme, kasnije kad se vratim na “moju” ishranu, po pravilu bi ih još brže vraćao.

Zvuči poznato, zar ne?

Kako vreme odmiče, siguran sam da sam sebi i svom telu amaterski vođenom dijetom doneo više štete nego koristi, što nije prijatno saznanje...

A onda sam čuo informaciju koja mi je promenila odnos prema ishrani i dijetama ZAUVEK!!!

Ja sam tim naglim promenama količine unosa ugljenih hidrata, od kojih živi naše telo i mozak, usporio svoj metabolizam.

Dakle, svi oni dani u kojima sam se ja trudio da ne jedem ugljene hidrate, su me zapravo usporavali! Moje telo se mučilo, ostajalo je bez snage, i još gore, plašilo se da će tako biti na dalje.

I zbog toga je ušlo u fazu “štednje”, dakle maksimalno efikasnog čuvanja (što tehnički znači trpanja u salo) sve raspoložive energije, odnosno štednje stečenih zaliha.

Moje telo ušlo je u recesiju!

I umesto da budem bar delimično nagrađen za nemali broj pokušaja da od svog tela napravim, pa dobro, ne mora hram, al' bar hodnik čekaonice doma zdravlja Kanarevog brda (ima čvrste temelje i kad se okreči deluje pristojno), ja sam kažnjen zbog svog neznanja.

Izgubio sam: 10 godina života, kilograme energije, i želju da se dalje i dublje bavim ishranom i treningom.

Da nisam čuo ovu informaciju, odnosno da ona nije uticala na mene, ili da sam pak malo stariji, ili sa malo manje elana, potencijalno bih izgubio i svoje zdravlje.

Ovako nije kasno + sada mi je jasno šta treba da radim!

Treba da ubrzam svoj metabolizam i izgradim mišiće, i na taj način učinim svoje telo zdravijim (+ tako ću povećati kalorijsku vrednost bazalnog metabolizma).

I još važnije...

Ja treba da jedem ugljene hidrate, samo ne sve (složene a ne proste), samo ne u neograničenoj meri, i samo ne kasno uveče.

Svaki dan kada osetim da je moje telo izmučeno to nije uspeh, već neuspeh i znači da mu tog dana nisam pružio dovoljno energije, a ne da sam šmeker što sam izdržao da ne jedem dovoljno ili sam jeo samo meso, pogotovo ako tada treniram.

Dakle, da, ja moram, ovo je jedno od retkih moranja, da razmišljam o tome šta jedem i da hranu upražnjavam dozirano, ako hoću da budem prvenstveno zdrav.

Ali više to neću raditi sa naglim i drastičnim promenama, ne zato što ih ne želim, već zato što to nije pametno.

Ove nedelje snimam svoj kurs. Tekstualni deo je gotov...

I sada želim da razumete moju poziciju – ja treba da vam otklonim sumnje (prodaja nije ubeđivanje) koje imate prema mom proizvodu.

Da vam pričam kako ovakvih informacija ima bar 5 u kursu, i kako svaka drastično može da vam promeni način na koji se bavite preduzetništvom, odnosno učini vas više srećnijim, odmornijim ili/i bogatijim.

A hoće...

Ali neću to da uradim!

Biću strpljiv i efikasan i sačekaću da oni koji su kurs kupili, odnosno oni koji ga prvi budu gledali, to kažu za mene.

Em će biti učinkovitije, em slađe, kao ovaj krompir koji sada jedem a ne sekiram se, već se smejem.

S ljubavlju,

S