Dete nije igračka
Ovo je tema koju mora da pročita svaka osoba koja ima dodira sa decom, bilo da ste roditelj, stručno lice na studijama ili početnik, baka/deka i ostala rodbina. Dakle svaka osoba. Toliko mi je važno ovo da sam zaboravila da vam kažem zdravo.
Hvala što ste i dalje tu, sada kada nisam redovna na drustvenim mrežama.
Kraj godine je vreme kada se najviše pažnje posvećuje poklonima. Ja sam ona osoba koja i dalje poklone vezuje za velike praznike a trudim se da samim poklonima ne dajem veću važnost od deteta. Na šta tačno mislim?
Ako ste vec dugo tu, znate da sve ono što pišem mora da bude dobro za dečiji razvoj i razvoj dečijeg bića. Moj rad treba da prikaze kolika je odgovornost roditelja prema detetu i šta jeste roditeljska odgovornost. A danas je više nego potrebno da se materijalne stvari ne prikazuju važnijim od ljudi, pogotovo ne dece.
Postoje dve situacije koje nisu dobre a u kojina upravo roditelji i (najčešće) bake i deke greše.
- Igračka nije sredstvo koje će kupiti ljubav.
Hajde da budemo iskreni. Danas imamo mnogo više dostupnih stvari nego ikada. Sva jeftinija roba ili roba uopšte nije više teško dostupna. O kvalitetu neću ovoga puta. Ali nijedna stvar nije i ne treba da ispunjava potrebu ( ni deteta ni odraslog čoveka). Već sam pisala o tome kako je majkama daleko više potrebna podrška, razumevanje i prave informacije o deci i roditeljstvu. Naravno da nam je potreban i novac, ali on neće prepoznati potrebe majki i dece. To će moći da prepozna samo prisutan i svestan roditelj. On će se truditi da upozna dete, da prati njegove potrebe i interesovanja, da razume dečije zelje ali da ne ispunjava svaku i konačno da postavlja jasne i zdrave granice. Roditelj koji ispunjava svaku dečiju želju nije odgovoran roditelj, već nesvestan onoga sto je detetu potrebno i svoje uloge roditelja. Ako detetu kupite sve što poželi može imati mnogo lošiji uticaj od toga ako to ne uradite. Najlakše objašnjenje zašto da to ne radite, zato što to nije potrebno detetu. A kome jeste? Vašem unutrasnjem detetu čije potrebe nisu bile ispunjene, te ih vi sada prepoznajete kao dete, kroz želje ( svog deteta). To mogu raditi i svi ostali kojima dozvolite da ispunjavaju detetu svaku želju da bi ih volelo. Nažalost i ovde je potrebno postaviti jasnu granicu. Pokloni su u redu, ali obratite pažnju kada i kako ih dajete. I najvažnije šta očekujete za uzvrat. Igračka služi detetu da se igra, može da mu se ne svidi a može i da se igra samo sa njom. Sve su to odluke deteta. Odluke roditelja su kakve igračke kupuje, kome i zašto. Na sva ova pitanja treba odgovoriti pre nego što dete uvedemo u svet konzumerizma. Stvorite svoje mišljenje, ne dozvolite da vam ga kroji mediji. Više nije bolje, već pametno i bezbedno i samo ono što stvarno pokreće dečiji razvoj. Ali ni toga previše. Oko deteta je dovoljno 4,5 igračaka sa kojima se igra. Naravno treba imati one glavne poput kocki, knjiga, lopti svih veličina, bojice i papir… I za kraj ove stavke nemojte kupovati igračke ako ne znate da postavite granicu, kako bi utišali dete ili da bi vas poslušalo. Rešenje za ovaj problem je vaspitanje, a ne materijalne stvari.
2. Dete nije igračka. Nadam se da ste shvatili prethodnu stavku jer je ova po meni mnogo ozbiljnija. I baš se nadovezuju jedna na drugu. Hteli mi to sebi da priznamo još uvek veliki broj roditelja vaspitava decu da budu poslušna, a to je pogrešno vaspitanje. Neki čak i otvoreno govore nama je dete kao igračka, nesvesni da prave veliku grešku. Ulaze u sukob sa detetom navikavaju ga, skrivaju se onda kada treba da postave granicu i zabavljaju u svakom trenutku jer na reklamama zapravo to vidimo srećno i poslušno dete. A zaboravljamo da dete ima svoje potrebe, emocije i konačno da je dete živo biće i ne igračka koju postavljamo onako kako nama odgovara. Možda vam sada izgleda teško da uradite za dete sve ono o čemu pišem, ali verujte mi daleko će detetu sutra biti teže ako bude razmaženo, prezaštićeno, nesamostalno, materijalista… a to je ono što svakom roditelju treba da je najvažnije. Svaki komentar okoline, sva mišljenja oko nas, svaka greška koju (ne)svesno uradimo nije vredna razvoja našeg deteta ni razvoja nas kao odraslog svesnog roditelja. Malo mi para uši kada čujem da se detetom treba baviti jer mi uvek pada na pamet, da neko to radi pogrešno. Ali volim onu rečenicu Svetomira Bojanina, da roditelji treba da nauče da žive sa decom. Ona mi ima tu težinu koja vodi u pravom smeru vaspitanja dece i rasta roditelja u svojoj ulozi. Treba mnogo vremena da upoznamo svoje dete i stvarno je važno sa smo prisutni u detinjstvu našeg deteta jer jedino tako možemo da napravimo zdravu bazu za sve ostale odnose koje će dete graditi u svom životu. I na kraju mi kao roditelji smo odgovorni da pomognemo našem detetu da upozna sebe i svoja osećanja prvenstveno kroz odnos sa nama, zatim sa decom, okolinom i drugim ljudima.
Ako želiš da saznaš više o dobrim igračkama i igrama za decu, proveri da li je e-book Ohrabrite dete da se igra bez telefona.
Ako želiš da saznaš više o detetu, kako ga učiti, postaviti zdrave granice, graditi odnos i povezati se sa njim proveri da li je e-knjiga Udahni i broj do 10 za tebe.
Ukoliko se odlučiš za obe knjige, piši mi za dodatni popust.
S ljubavlju prema deci
Milica Mlicevic mama, diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona
0 comments