Kada deca greše?
I da li deca uopšte greše? Verujem da vas ovo moje pitanje buni. Svi koji već dugo čitate moj Newsletter znate jasno moj stav. Sve što pišem mora da bude prolagođeno dečijem razvoju. Svaka moja misao koju podelim sa vama mora da odgovara mamama koje brinu o deci, svesnim i prisutnim kakve treba da budemo dok radimo najvažniji posao na svetu.
Od kada sam postala mama, mnogo sam više pažljivija prema drugim mamama to je ono sada iz iskustva znam način na koju treba da vam ukažem kada nešto radite pogrešno. Uz to često napominjem i da niste vi loše ili pogrešne. Pogrešan je pristup detetu, a verujte mi i ja nekad grešim i imam pogrešan pristup. To je teško znati na pamet, i to je ono što vam jedna mama koja i nije stručno lice može preneti.
Dozvoljeno vam je da pogrešite jer iz gresaka se uči, ali je sve to dozvoljeno i detetu.
Sada kada sam vas podsetila sve to, da pređem na decu.
Sigurno ste do sada shvatili koliko su reci koje su nam upućivali u detinjstvu imale uticaja na naš doživljaj sebe. I naše dete nam veruje, sve ono sto mu kažemo postaje njegov unutrašnji glas. Osim reči i naša dela i ponašanja takođe uče dete. Kako? Ako mu ne dozvoljavamo da bude samostalno, ako ga kritikujemo, ukazujemo da nešto radi pogrešno, prikazujemo se kao savršena bića koja sve znaju i uvek radimo sve umesto deteta… detetu šaljemo poruku da mu ne verujemo i da ono to ne može. Osim detetovog shvatanja i mi sami ulazimo u tu ulogu iz koje nažalost mnogi i ne izađu, te danas imamo odrasle osobe koje se ponašaju kao deca.
Usudiću se da kažem da deca nikada ne greše i da sve ono što mi mislimo da greše pogledamo iz drugačijeg ugla.
Pogađate sigurno kao priliku za učenje.
Ali ima još jedna mnogo lepša strana, volela bih da svaka majka bude detetu vetar u leđa a ne kamen spoticanja. Da ga, kao što sam i nazvala moju prvu knjigu “ohrabri” umesto da mu stalno ukazuje gde je pogrešio.
Kako to da uradimo?
I rečima i delima. Ne onim kako su nas učili “bravo”, već uspeo si, kakav trud si uložio, konkretno do čega je došao svojom voljom i neodustajanjem. Onim ponosna sam, volim te uvek ( čak i kada ne uspeš), pokušaj još jednom ili uz malu maminu pomoć. U pravo vreme i kad treba je prava mudrost roditeljstva.
Verujte mi na reč, ako deci pružite šansu da verujete u njih to će biti najveća stvar koju možete da uradite za njih. Ne znam da li vam je to neko rekao ili ste već otkrili, ali oni znaju i kada su gladni i koliko im treba i hrane i ljubavi. Oni znaju kada nešto treba da urade i nauče i boriće se svim silama da to ostvare. Oni znaju i kada nesto ne treba da urade jer je štetno i po njih ali i vas. I na kraju oni znaju gde vas je bolelo ili boli i diraće tu ranu sve dok joj ne posvetite pažnju i ne zalečite je. Deca su naši anđeli koji su došlo da nam ulepšaju život i uprkos tome što je nekad mnogo teško, život sa njima je čudesan.
A šta da radimo kada baš pogreše?
Mnogi od nas su u detinjstvu naučeni da je posramljivanje, ruganje, kazne i batine način da deca ne greše i da budu poslušna. To čak i nije način da se ostvari to. Naučite ih ponovo, dozvolite im da pogrese, pomozite im ako vidite da im treba mala pomoć. Postoji mesto do koga deca uče i treba im naša pomoć a to je dobro postavljena i jasna granica. Osim što treba da je jasna treba da bude sigurna. Ali nemojte postavljati granice dok niste sigurni da su deca istražila svet oko njih. Vodite se onim da deca do 3. godine uče i stvarno treba mnogo strpljenja prvo našeg jer deca uče od nas.
Ako niste već ranije ovo naučili, probajte da se od danas vodite time, bar u tim prvim godinama. Ne lovite greške ni detetove ni svoje, već razmislite šta možete da naučite iz te greške. I možda najvažnije za kraj. Ne etiketirajte decu, ne nazivajte ih pogrdnim imenima. Ne morate čak ni da ih preterano hvalite ili dižete u nebesa. Deca su divna, i deci danas više nego išta treba igra i zdravo detinjstvo. Treba im tiha poruka i podrška da je bar u vašem domu i njihovom svetu sve u redu. I to je zdrav početak njihovog razvoja.
Kako da deca uče u igri, a što manje greše možete čitati u mojoj knjizi:
- Ohrabrite dete da se igra bez telefona
Kako da vi osećate što manje krivice i učite o vaspitanju sa manje grešaka, možete pročitati u mojoj knjizi:
2. Udahni i broj do 10
Kratak podsetnik da, moje knjige možete kupiti po sajamskom sniženju za 35 e ( 4000 dinara za obe).
S ljubavlju
Milica Milicevic mama, diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona
0 comments