Kako postaviti deci granice?

Kako postaviti deci granice?

Granice su prva veza između tradicionalnog i modernog vaspitanja. Iako će poštovaoci tradicionalnog vaspitanja reći da ih je i u našem detinjstvu bilo ( u nekim porodicama to stvarno jeste bilo onako kako treba), rekla bih da je to ipak glavna odlika modernog vaspitanja. Onog vaspitanja gde okrećemo leđa popustljivom vaspitanju i preuzimamo odgovornost za vaspitanje našeg deteta.

Kome su granice neophodne?

Za nekog granice možda loše zvuče, ali one su značajne svakom ko se razvija iz jednog u drugo doba života. Po tome lako možemo zaključiti da su granice potrebne i roditeljima ( u odnosu na druge) i deci.

Zašto nam je teško da postavimo granice?

Čitajući mnoge literature naišla sam na zanimljiv podatak, nepostojanje ličnih granica ( granica prema okolini, rodbini...) nam otežava postavljanje granica deci. Ako tome dodamo da se i sami ponekad ponašamo kao deca ( jer nam nisu dozvoljavali da imamo izbor) lako se izgubimo u vaspitanju.

Šta je meni pomoglo na putu učenja o granicama?

Odgovor na ovo pitanje je, da znam šta radim i šta želim da postignem. Kad god sam dokazivala okolini da je moje mišljenje jedino ispravno ( čak i kad jeste) grešila sam i više nego što treba. Veoma brzo se prebacimo u naše unutrašnje dete i branimo se za svaki naš postupak. Šta želimo? Da vaspitamo decu poštujući i njihov razvoj i njihov uzrast. Želimo i priliku da pogrešimo, uvidimo grešku i pronađemo način (informaciju) da rešimo situaciju. Granice ne isključuju druge ljude, već nas okreću našem razvoju u novoj ulozi, ulozi roditelja.

*Imajte na umu, kada postavljate granice preuzimate odgovornost za sve svoje postupke. Nije u redu da ih koristite samo ponekad, a da se u većini slučajeva za vaše odluke i dalje pitaju vaši roditelji ili muž/žena.

Kako se postavljaju granice?

I odraslima i deci se granice postavljaju dosledno, mirnim tonom i uvažavanjem druge strane. Doslednost se odnosi na to da znate zašto je tu potrebna granica i da ta granica važi uvek, a mirni ton ćete postići vremenom kako budete bili sigurni da donosite prave odluke. Uvažavanje se odnosi na to, da drugi ljudi mogu imati svoje mišljenje, ali da odluke o vašem detetu ipak donosite vi.

O granicama prema deci sam pisala u svojoj e-knjizi Udahni i broj do 10, ali bih sa vama podelila do kojih zaključaka sam došla nakon konsultacija sa mamama na temu granica:

1. Prilagođavanje prostora - Ono što većina roditelja radi dobro je da prostor u kojem dete najčešče boravi, prilagođavaju njemu. To je po meni prvi korak koji treba uraditi. Prilagođavanje prostora pruža detetu slobodno kretanje i istraživanje u vremenu ranog (ubrzanog razvoja). Ukoliko preskočimo ovaj korak ili je previše stvari/igračaka možemo grešiti u postavljanju granica i voditi se zabranama.
2. Očekivanja - Kada postanete prvi put roditelji, sasvim je normalno da ne znate mnogo o bebama. Sve to učite i saznajete u hodu, ponešto iz literatura a nešto iz iskustva. Međutim veoma često ostajemo zadivljeni dečijim motoričkim aktivnostima i mislimo da je i sa komunikacijom tako. Iako je dete urednog razvoja ne možemo očekivati da će razumeti zašto mu ne damo ono što vidi ili želi. Zbog toga je važno da prilagodimo prostor i posećujemo mesta u kojoj deca mogu da što slobodnije uče i istražuju.
3. Prerano postavljamo granice - Sledeći korak je uzrast deteta. Deca oko godinu dana posmatraju i uočavaju predmete oko sebe. Oni prate šta mi radimo takođe. Kada prohodaju znatiželjni su da sve dodirnu, gurnu, bace...i da vide šta će se desiti. Na taj način oni uče o sebi i svojoj okolini. To su idealne situacije iz kojih deca uče. Naravno odrasla osoba prati dete i skreće pažnju kada nešto nije bezbedno. Ovde je veoma važno da ne postavljamo granice ishitreno, pre nego što saznamo šta deca žele da urade.

Ovo su 3 najčešće greške koje pravimo pri postavljanju granica. Nakon ovih koraka, potrebno je upoznati dete, njegove potrebe, dopustiti osećanja, raditi na dečijem razvoju samostalnosti, pozvati na saradnju...pa tek onda postaviti granice.

O svemu ovome možete čitati u mojoj e-knjizi Udahni i broj do 10.

Nadam se da ti je ovaj tekst bio koristan.

Želim ti prijatan ostatak vikenda,

Milica Milićević diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona

Članovi Newlettera imaju trajni popust na moje e-knjige:

1. E-knjiga Ohrabrite dete da se igra bez telefona - Igre i saveti koji podstiču dečiju kreativnost, mišljenje, pravilan fizički razvoj, govor, matematičke sposobnosti...

Iskoristi popust od 15%

Priručnik Šta bebe žele - Igre koje podstiču bebe da istražuju, dobijate na poklon uz kupovinu e-knjige Ohrabrite dete da se igra bez telefona.

Poklon igre za bebe

2. E-knjiga Udahni i broj do 10 ( Igre za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom) - Kako upoznati dete i njegove potrebe, razumeti njegovo ponašanje, podržati dečiji razvoj i postaviti zdrave granice.

Iskoristi popust od 15%

Kupovinom knjiga mi možete pisati u svakom trenutku, ukoliko imate nekih nedoumica.