Da li se treba igrati sa decom?
Iako sam o ovoj temi pisala mnogo puta, još uvek postoje roditelji kojima nije najjasnije, da li treba da se igraju sa decom ili ne? I to je skroz u redu razmišljanje, jer odgovor nije ni malo jednostavan. Hajde da vidimo šta nam može otkloniti ovu sumnju.
Igra je posao deteta ali roditelje veoma često buni, da li i oni treba da se uključe u igru? Odgovor na ovo pitanje je i da i ne.
Igra je dečija prilika da budu u svom svetu. Poznato je da je ovaj svet sve više prilagođen odraslima, a sve manje deci. Ako dečiji razvoj teče uredno, od njih se očekuje da znaju (skoro) sve i da razumeju šta hoćemo od njih. Zaboravljamo da su deca ipak samo deca, koja još uvek rastu i uče. U dečijem prostoru ( kuća, vrtić, parkovi) treba da se trudimo da njihovo okruženje prilagođavamo njima, gde će svako dete imati priliku da pokuša, greši i uči svojim tempom. Osim prilagođavanja okruženja deci, roditeljima je pružena prilika da saznaju mnogo više o deci, dečijem razvoju i ulozi roditeljstva.
Ako znamo da je igra ulazak u dečiji svet, hajde da vidimo dalje da li tu ima mesta i za nas odrasle.
- Kada se igramo sa decom? Ono što je roditeljima teško da priznaju, da ne uživa svako da se igra sa decom. Pogotovo ne uživaju kada bi deca ceo dan da se igrate sa njima. To najbolje znaju mame koje su ceo dan sa decom. To osim što je iscrpljujuće može da bude štetno i po dete i njegov razvoj. Deci je čak i dosada potrebna, kako bi razvijali mozak, toleranciju na frustraciju, samostalnu igru... U prilog nam ne ide ni konstatacija da nas niko nije zabavljao i da smo se igrali sami jer se mi sećamo igara napolju, na odmoru, sa rođacima kada smo već bili u starijem uzrastu. Niko se ne seća, a neko nije ni znao koliko i bebe i deca mlađeg uzrasta mogu i znaju da se igraju. I u igri i u vaspitanju danas ima prežaštićavanja roditelja od igre i odrastanja, ali je to opširna i druga tema. Deci mlađeg uzrasta je potrebno ponuditi materijale i igračke za njihov uzrast, oni to ne mogu sami. Takođe je potrebno da im pokažemo neke igre iz našeg detinjstva poput igara loptom, klikerima, u pesku/plastelinom... Više o igrama koje razvijaju dečije sposobnosti i veštine, možete čitati u mojoj e-knjizi Ohrabrite dete da se igra bez telefona. Kada kod male dece primetimo da vole određene radnje npr.cepkanje, guranje, stavljanje sitnih predmeta u flaše...to ne znači da su oni bezobrazni i da nam rade namerno, već da istražuju okolinu i predmete oko sebe. Ako znamo da je to dobro za njihov razvoj, možemo organizovati igre ili ponuditi materijale za tu vrstu igre ( igre za senzomotorni razvoj, razvoj čula, fine motorike...) Više o tim igrama imate u mom priručniku Šta bebe žele? - uzrast oko 1.godine. Ove igre vodi uvodi odrasla osoba, ali dete već tada ( uz nadzor odraslih) dobija priliku da razvija samostalnu igru. Nakon ovih igara dete je ohrabreno da dalje uči i istražuje u igrama uloga. Iako će neka deca sama pokazivati interesovanja za ovu igru, dobro je za početak im ponuditi lutkice/autiće, plišane igračke kako bi nastavili da razvijaju samostalnu igru.
- Kada se ne igramo sa decom? Sećam se jedne mame koja mi je pisala, da se njeno dete igra samo ( oko godinu dana) ali da s vremena na vreme dolazi do nje i zove je da se igraju. Kada sam je upitala kako je to znala, rekla mi je da je vuče da dođe bliže. Kod dece koja još uvek ne govore, teško je da znamo šta tačno hoće, ali samostalna igra ne znači, bar ne u početku da ćemo decu moći na duži period ostaviti same. Deca do 3. godine i dalje žele da znaju gde smo, da ih vidimo, pomognemo im da urade nešto što oni ne mogu... Kada vama ne prija ne igrate se sa detetom, to vam uvek savetujem ali... budite blizu i budite tu da primetite da li detetu nešto treba. Takođe uvek možete uključiti dete u neku svakodnevnu aktivnost i tako podstaći razvoj samostalnosti ( u kuhinji, čišćenju...) Ne zaboravite da u tom periodu deca i dalje uče o sebi i svojoj okolini, pa je dobro da ih mi vodimo na tom putu. Nakon samostalne igre i igre uloge sledi igra sa vršnjacima, gde je deci potrebna povratna informacija od živog bića. U ovom trenutku se roditelji mogu uključiti ponekad, u cilju podučavanja ali ne smišljanja baš svake igre. Npr. Možete ponuditi materijal za crtanje, pokazati tehnike, predložiti ideju, ali nemojte uvek. Cilj nam je da razvijamo dečije sposobnosti, maštu i kreativnost a ne da roditelji svaki dan traže ideje na Pinerestu šta da prave sa decom. Čak iako deca ne idu u vrtić ( ove aktivnosti se rade u vrtiću) kod kuće treba da budu zastupljene sve igre i aktivnosti, koje odgovaraju i roditeljima i deci. Igra sa vršnjacima/drugom decom je igra gde su deca ravnopravna ( za sve važe ista pravila) uče da postoje pravila, drugačija interesovanja i da i drugi imaju osećanja. Odrasle osobe bi uvek trebalo da imaju na umu da deca još uvek uče i da ih poduče lepom ponašanju. I ovde važi da su deca samo deca, ali ih mi do 3. godine vodimo i učimo. Ne štitimo ih ili zataškujemo njihovo neprimereno ponašanje, jer time u prvom slučaju ne dozvoljavamo deci da se razvijaju, dok u drugom pokazujemo da je u redu da se tako ponašaju. Ovde je veoma bitan način na koji to radimo, decu treba naučiti a ne okriviti, plašiti ili posramljivati kada pogreše.
- Gde se igramo sa decom? Deca koja su kod kuće razvila samostalnu igru i ohrabrena su u tome, mogu pronaći zabavu bilo gde. I ne samo to, ona "sama" razvijaju simboličku igru tražeći predmete iz okoline za svoju igru. U zavisnosti od mesta ( kod doktora, u kuhinji, restoranu, prodavnici...) i uzrasta, vi možete ponuditi detetu igru ili ih uključiti u neku aktivnost. Neki roditelji vole da crtaju sa decom, neki da čitaju,plešu uz muziku, neki da kuvaju...kroz igru deca mogu naučiti mnoge stvari upravo od roditelja koji su prvi i najvažniji dečiji učitelji. I ovde važi to da će deca mlađeg uzrasta tražiti vas i vaše vođstvo ( ponekad) dok će već nakon 3.godine mnoge stvari moći sami. Do tada će pokazati interesovanje ka nekim igrama posebno, te njih uvek možete ponuditi ( crtanje, loptu, kockice, igre sakrivanja...)
- Zašto se igramo sa decom? Sa decom nije sve igra, ali je sve bolje i deca će pre razumeti ako je kroz igru. Vaspitanje npr.nije igra ali nas vodi do upoznavanja i razumevanja (sa) deteta/om. Više o vaspitanju i igrama za povezivanje i smirenje dece možete čitati u mojoj e-knjizi Udahni i broj do 10. Igre smirenja i povezivanja sa decom, mogu biti dobar način da opustite dete ( dečije telo, mišiće) aktivirate ga, pokažete da vam je stalo da ga razumete i da mu pomognete da i ono razume sebe. U neke igre se uključujemo a neke samo posmatramo, kako bi uvideli kako razmišlja dete, šta ga muči, šta voli... Možemo se naravno igrati i iz zabave, ali pre nego što se uključite ili želite nešto da ispravite, samo posmatrajte. Deca u svetu igre pokazuju mnogo i možete saznati kako razmišlja vaše dete bez da ga ispitujete ( važi za predškolski uzrast).
- Koliko treba da se igramo sa decom? Jedno pitanje koje se, čini mi se, nisu pitali naši roditelji jer je svako provodio onoliko vremena koliko je mogao sa decom i igrao se onih igara/aktivnosti koje je smatrao da treba da se igra. Ovde je veoma važno da vreme provedeno sa decom pogotovo ako je to celog dana, ne bude fokusirano na decu, njihove potrebe a da vaše potrebe, želje i obaveze ostavite po strani. Stvarna prisutnost roditelja gde će moći da se posveti detetu, igri sa njim, maženju, vođenju, preuzimanju roditeljske odgovornosti može da bude i svakog dana po 15 minuta i više. Ukoliko se igrate sa decom iz obaveze, ona će osetiti te emocije. Provodite vreme onda kada možete ali i onda kada vas deca trebaju. Svaki roditelj za sebe treba da pronađe zlatnu sredinu.
- Kako se igramo sa decom? Većina ljudi voli da se igra sa decom, ali niko ne voli da to traje ceo dan, niti da im deca govore čega i kako da se igraju. Srećom ni deci to nije potrebno. Veliki sam protivnik animiranja dece po ceo dan, kada jedu i kada pokazuju osećanja. Zašto? Deca ne žele da se igraju ceo dan već da se malo igraju, malo uče, malo odmaraju...široka paleta aktivnosti tokom dana. Ne zaboravite da su i dosada i samostalna igra veoma važne za dečiji pravilan razvoj ( mozga). Što se tiče ishrane i pripreme iste, važnije je da dete isprati proces, aktivno učestvuje u hranjenju gde se razvija samostalnost, fin motorika, pozitivna atmosfera za stolom, pozitivan odnos prema hrani nego da dete pojede sve i jede svu hranu. I možda ono najvažnije čim deca pokažu da su tužni, ljuti, besni umesto da im dopustimo emocije mi ih potiskujemo i zabavljamo (animiramo) i time ostavljamo nerešene situacije koje kasnije postaju veće i strašnije za dete. Možete se igrati sa decom kada želite da im pokažete novu igru ( veštinu), kada želite da ih upoznate, da saznate šta ih muči...ali nemojte im gasiti kreativnost sa previše igračaka, sa vašim idejama, idejama sa Pinteresta ( ukoliko to ne žele), igrati se sa njima umesto vršnjaka, komandovati im u svakoj igri sa ciljem da se ponašaju onako kako vi mislite da treba i nuditi im igre koje nisu za njihov uzrast.
"Igra je najviši oblik istraživanja" i treba je pametno iskoristiti.
Nadam se da vam je ovaj Newsletter bio koristan.
Milica Milićević diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona
Članovi Newslettera imaju popust na kupovinu mojih e-knjiga:
- E-knjiga Ohrabrite dete da se igra bez telefona - Igre i tekstovi za razvoj dečijih sposobnosti kod kuće ( govora, fine motorike, kreativnosti, fizičke sposobnosti, matematičke sposobnosti, logike...)
Priručnik sa igrama za bebe - Predlozi igara i aktivnosti koje podstiču rani razvoj beba
2. E-kniga Udahni i broj do 10 ( Igre za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom) - Igre i tekstovi za povezivanje sa decom, za razumevanje deteta i građenje odnosa sa njim
0 comments