Vaspitanje okoline može biti jako štetno

Vaspitanje okoline može biti jako štetno

Zdravo svima, čini mi se da se polako vraćam pisanju što i mene, a nadam se i vas raduje.

Ovo je drugi ili treći Newsletter koji pišem kao majka, isprobavam novi način pisanja i prenošenja informacija što je odličan početak nekog novog projekta. Ali ovog puta idem mnogo sporijim tempom.

Danas sam odlučila da vam pišem o temi koja mi se već dugo vrzma po glavi. Do sada sam pisala o greškama roditelja, o tome da li deca greše ali sve češće čujem i sama dobijam jako pogrešne savete. Iako kao stručno lice, znam da su takvi saveti jako pogrešni neki me i duboko zamisle. Onda se setim koliko jedna mama dobija saveta i koliko mogu da te odvedu na pogrešan put.

Da krenemo redom:

1. Savet koji je bezazlen je, da li je detetu hladno. Obično ga dobijemo onda kada smo još osetljive, pod utiskom hormona… u mojoj glavi su tada prolazile slike: kako je napolju vreme, da li je beba dovoljno obučena, da li je previše obučena, da li je dovoljno velika da može da podnese promenu vremena ( kišu, sneg, sunce, vetar…). Zašto okolina misli da jedna mama to nije uzela u obzir, na ovo nemam odgovor. Ali znam da takav način nije konstruktivna komunikacija koliko god da ste puta viđali neku osobu. Sigurna sam da svaka mama, obuče svoju bebu ili dete dovoljno dobro, izađe napolje na svež vazduh onda kada misli da treba ili kada mora. Ukoliko niste bliska osoba vi ne znate razlog. Ljutnja mame je po mom mišljenju, normalno osećanje koje se javlja. Da li je potrebna? Nije.
2. Da li dete gladno? Koliko je meni osetljiva ova tema i zbog majke i zbog deteta. Čini mi se da nekako više pogađa majke koje doje uz dodatak da li je mleko dovoljno, da li je jako…i slične gluposti koje se govore. Ako mislite da možete da pomognete uputite majku na stručnu osobu, u suprotnom treba izbegavati osećaj da majka nije dovoljna i da ne radi nešto dobro. Meni lično je upravo ova pomoć bila potrebna, uput za stručnu osobu koja mi je pomogla. Nadalje je isto kod uvodjenja nemlečne hrane. Cilj nam nije da dete dostigne parametre okoline već da isprobava, uči i stekne pozitivan odnos prema hrani. Kada dobijemo pogrešne informacije koje nam dodatno pojačavaju sumnju i strah možemo otežati detetu ovu veliku promenu. A temelj je u svakom učenju ono što je najvažnije. Osećaj koje će dete povezati sa hranom, usudiću se da kažem će ga pratiti ceo život i podjednako je važan kao i inteligencija. Zašto to pominjem? Primetila sam da u dobu do 3.godine više brinemo o tome da nam dete bude pametno a manje o osnovnim potrebama poput hrane, sna, higijene…
3. Moji su se sami uspavljivali. Kad, gde i kako je upitno. Deca se ne sećaju stvari ispod 3 godine, ali i okolina kao da se ne seća kako i šta se dešavalo i koliko je bilo teško i ko je sve to radio. Deca su različita, neko ima pomoć baka i deka i ostale rodbine… svašta tu ulazi u obzir. Takođe je upitno i kako su se uspavljivali, ako su ostavljani sami, ili se uspavljivali uz crtani to nije dobar način. Dete treba da se oseća sigurno i povezano a ne odvojeno i prepušteno samo sebi. Osećaji koji će njegovo telo pamtiti takođe ostaju ceo život i popravljaju se na terapiji.

Znam da vam možda zvuči zbunjujuće kada kažem da treba da upoznate dete ali to je jedino što je detetu potrebno: da ga vidite, razumete, da se povežete sa njim i gradite odnos. Da mu dopustite da bude takvo kakvo je i da ima osećaje. To je preko potrebno da bi dete imalo jedno zdravo detinjstvo. Svaki roditelj greši i uči, zajedno sa detetom ali svaki svestan roditelj će se menjati i biti dobar primer. Deca uče iz onoga čime su okruženi a tu nema mesta za pogrešne savete.

Veoma je teško, i meni samoj da upoznajem svoje dete, da nemam kontrolu i da ne mogu da predvidim kuda ide njeno vaspitanje. Ali dokle god je porodica zajedno, dokle god postoji poštovanje svih članova i dečijeg osetljivog bića to je sigurno pravi smer.

Pogrešnih saveta ima mnogo, izabrala sam ove primarne potrebe jer od niih sve kreće. Ukoliko one nisu zadovoljene kod deteta se može stvoriti otpor, stres i nepravilan razvoj. A to nema veze sa fazama, sa polom i sa metodama vaspitanja.

Od ishrane, sna, higijene, povezanosti, sigurnosti i bezuslovne ljubavi sve kreće. A najviše zdravo detinjstvo. A to mora da uradi roditelj sa svojim detetom.

Kako upoznati dete?

Mozda je važnije pitanje, kada upoznati dete ako imamo previše obaveza kod kuće zaposleni smo i deca idu/ne idu u vrtić?

U igri ( ne morate se uvek igrati, možete i posmatrati), u svakodnevnim aktivnostima koje obavljate zajedno, u izazovnim situacijama kada su emocije prevelike…

I koliko nam vremena treba za to?

Decu upoznajemo i dečije vaspitanje traje mnogo godina, ali treba početi sada. Dnevno možete odvojiti i 20 minuta ako ste stvarno prisutni i znate da preuzmete odgovornost za ono što radite.

Pridružite se mamama koje su naučile da upoznaju svoje dete kroz igru i svakodnevne aktivnosti, čak i kada im je teško i čini se nemoguće iz mojih e-knjiga.

Knjige su na novogodišnjem sniženju do 31.januara, a cena iznosi 30 e ( 3500 dinara) za obe, umesto 58 e.

S ljubavlju prema deci

Milica Milićević mama, diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona