Šta nije vaspitanje?

Šta nije vaspitanje?

Veoma česta scena koju vidim je pretnja roditelja ili bake/deke da će se nešto strašno desiti ako dete ne posluša i uradi baš tako kako mu se kaže. Iako sam mislila da su fraze, odneće te cigani i sad ću da zovem policajca, davno iščezli izgleda da nisu. Možda su samo promenili oblik. Veliku štetnost ovakvim ponašanjem odrasli sigurno nisu shvatili.

Većina odraslih osoba zapravo misli da je dobro vaspitanje kada je dete mirno, poslušno, zahvalno i zna da se lepo ponaša. Ali ako razmislimo realno, da li je to stvarno moguće?! Da stvar bude još komplikovanija to se očekuje od sve mlađeg deteta ( npr. uzrasta godinu dana). Ja mislim da to nije ni realno očekivanje ni prirodan razvoj.

Ali mogu da razumem na šta mislite kada imate ove želje.

Prirodnije bi bilo da se u mlađem uzrastu fokusiramo na razvoj dece a ne na vaspitanje.

Koji razvoji su ovde primarni:

• Razvoj samostalne igre
• Razvoj komunikacije, uključivanje dece u svakodnevne aktivnosti i saradnje
• Ispunjavanja dečijih potreba i ukazivanje da neke želje mogu biti ostvarene, za neke treba vreme a neke se ne mogu ostvariti
• Pružanje dobrog vaspitnog modela detetu, dozvola za grešku i učenje iz sopstvenog iskustva...

U svim ovim stavkama ključnu ulogu ima uzrast deteta i naša spremnost da strpljivo pratimo razvoj dece. Da budemo tu, da ih vidimo, razumemo i ne unosimo svoja osećanja. Znam da je to jedna od težih stvari roditeljstva ali je neophodna.

I tu dolazimo do toga, zašto smatram da bake/deke ne treba da vaspitavaju decu.

Ima mnogo razloga zašto roditelji treba da preuzmu odgovornost za vaspitanje dece: bake i deke ne mogu i ne treba da prate dečiji razvoj, oni nisu roditelji a veoma često preuzimaju tu ulogu i prenose njihove strahove na dete, ponekad previše štite ili ne razumeju decu, koriste se lošim metodama ( kazne, pokloni, lažno samopouzdanje, pretnje...) itd.

Ovo moje razmišljanje nema veze sa čuvanjem dece niti boravkom kod njih. Već sa početnim vaspitanjem. Pomoć i podrška bake/deke kao članova porodice je potrebna i poželjna, ali samo onda kada se zna koja je čija uloga. Roditelji koji prepuštaju svojim roditeljima vaspitanje dece, rizikuju da nastane problem u razvoju i vaspitanju. A kada nastane problem, postavlja se pitanje ko je kriv, roditelji ili bake/deke?

I najvažnij razlog koji treba da zapamtite, da su detetu potrebni roditelji i da ono to očekuje od vas. Dodatni benefit je i vaša prilika da se menjate u svojoj ulozi roditelja.

Za kraj bih ponovila, vaspitanje nije: kažnjavanje dece, pohvaljivanje i nagrađivanje za svaku sitnicu, slepa poslušnost, batine, vika, prezaštićavanje dece i razmaženost, animiranje i gledanje u ekran.

Vaspitanje je proces koji vodi roditelj. Proces u kojem upoznajete dečiji razvoj, samo dete, u kojem mu pomažete da nauči o sebi i okolini svojim tempom. I možda najvažnije proces u kojem mu pokazujete da ga vidite, čujete, poštujete ( njegov razvoj i njega) volite bezuslovno i prihvatate baš takvog kakav jeste.

O igrama koje prate pravilan dečiji razvoj pisala sam u e-knjizi Ohrabrite dete da se igra bez telefona.

O vaspitanju danas, jednostavnim savetima i igrama za roditelje pisala sam u e-knjizi Udahni i broj do 10.

Letnja ponuda za sve članove Newslettera

Obe e-knjige Ohrabrite dete da se igra bez telefona i Udahni i broj do 10 ( uz poklon 2 priručnika Igre za bebe i Letnje igre) možete kupiti po ceni od 30 e ( 3500 dinara) umesto 50 e.

Kupovinom knjiga mi možete pisati u svakom trenutku, ukoliko imate bilo kakvih nedoumica.

Ponudu možete iskoristiti odgovorom na ovaj Newsletter, ili popunjavanjem jednog od upitnika uz napomenu da koristite popust Letnje ponude.

Hvala vam što čitate moje tekstove, nadam se da vam koriste u igri i vaspitanju kod kuće.

Milica Milićević diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona