Za mene je sreća živeti svoju priču, pisati, osluškivati život i ljude, čitati knjige u svakoj prilici i nositi ih svuda sa sobom, bosa koračati… Za mene je sreća imati nekoga da te voli, da te zagrli, povede za ruku u neku sjajnu avanturu i ne plaši se da ogoli dušu. Za mene je sreća biti kraj mora, u plavim predelima, uz mirise, zvukove i prepuštanja. Za mene je sreća ne brinuti, jednostavno znati. Za mene je sreća i čaša vina u tišinama, smeh koji ne gušiš i ptice koje ti same dolaze jer im je kraj tebe lepo… Za mene je sreća puna duša… A duša se puni, preliva i pretače jedino kad živiš… Zato nemojte nikada ništa čekati, nemojte da gledate u smeru koji uporno zatvara horizonte, nemojte se držati one “samo još i ovo da prođe”… jer proći će život. Budite srećni ☀️ #majawu

Drage moje mindful žene ?? Sunce je odavno pružilo zrake i zagolicalo nam pobegle uvojke. ☀️ Vreme je da i mi protegnemo svoje! Vreme je da vas pozovem da uradite ono što dugo priželjkujete, što sanjate ili čega se silno plašite (jer nepoznato je….jer reakcija partnera/porodice/okoline…jer…). Ponekad ono što dugo živi u nama, kao naša velika želja ili istina koju ne pokazujemo, počne da se guši jer joj ne dopuštamo da izađe, da se okupa u sunčevim zracima i prikaže. Gušeći se u nama, guši vremenom i nas, a mi verujemo da je to samo umor, previše obaveza, nedostatak vitamina ili ko zna čega… Nedostajemo same sebi! To je jedina istina. Hajde da DANAS prestanemo da udovoljavamo tuđim potrebama. Hajde da danas ne možemo, ne znamo, da nas baš briga šta neko očekuje od nas… da legnemo ranije/kasnije, napunimo kadu, ostavimo posuđe i čitamo knjigu, gledamo film, odemo u šetnju… Hajde da priznamo sebi šta nam je potrebno i zašto. Hajde da napišemo tu jednu reč, želju, misao, destinaciju na parče hartije i posmatramo je dovoljno dugo ne bi li nas inspirisala da na novi list papira napišemo koji je prvi, onaj najmanji korak do istog. Gde smo se sakrile same od sebe? Od koga? Zbog koga/čega skrećemo pogled i zatvaramo svoje dubine? Danas je dan kao i svaki drugi, ali je pre svega naš dan. Moj, tvoj, njen. Priznaj sebi svoje neizgovorene svetove. Isplači sva ćutanja i zagrli sve moguće. Jer moguće je ako počneš da gledaš u sebe. #majawu

Deca nisu projekti koje ostvarujete. Nisu ni vaši produžeci koji će ispunjavati fantazije i snove koje ste sanjali a niste imali onu stvar da ih ostvarite i proživite. Nisu vam deca ni kante za smeće u koje ćete trpati svoje frustracije i strahove. Ako stežete, poludeće i radiće sve da se otrgnu, a ako kontrolišete napravićete usamljene, uplašene kreature koje ne znaju kako da žive. Ne dajte deci previše. Dajte im svu ljubav i više od one koju mislite da ste u stanju dati, ali se uvek setite - ljubav nije lova, manipulacija, imovina, pravilnik za ispunjavanje vaših uverenja itd. Ljubav je ljubav. Nepoznato vam je? Uopšte me ne čudi! Danas je toliko mnogo manipulatora i osakaćenih odnosa da je sve manje ljubavi u porodicama i odnosima. Kad naučimo voleti sebe, naučićemo da prihvatamo druge onakvima kakvi oni jesu. Počevši od svoje kuće. #majawu

Nekim danima puštam sve…tišine, gomile pisama koja čekaju da ih nekad otvorim, knjige koje bih čitala, ljude i priče, gomile pitanja…puštam sebe da budem sama sa sobom. Tome me nisu učili, sama se naučila - jednom kada sam se od svega odučila. Divlja strana duše ne voli bliceve i ne osvrće se na radoznale poglede. Ona se gola u sedlu uči slušati kako vetar šapuće. Sve ostalo je manje važno. ? #majawu

Biti mindful znači pustiti misli da teku bez zadržavanja i davanja im značenja. #majawu

Ponekad je dovoljno da poklonimo odeću koju ne nosimo, da očistimo stan, ispraznimo podrum i pobacamo papire koji se nagomilani guše jedni na drugima. Ponekad je dovoljno da u prodavnici kažemo “Mogu da kupim, ali neću. Nemam potrebu za tim.” Ponekad je dovoljno da nekoga zagrlimo i ne pustimo dok svu svoju ljubav kroz isti taj zagrljaj ne prenesemo. Ponekad je dovoljno da nekoga nazovemo i rasteretimo dušu, kažemo koliko ga volimo i koliko nam nedostaje. Ponekad je dovoljno da sedimo u parku i slušamo ptice, posmatramo reku, slušamo talase mora i izvedemo sebe na sastanak sa svojom dušom. Ponekad je dovoljno da shvatimo da smo mi dovoljni i dobri takvi kakvi jesmo! Pozivam vas da posetite moju stranicu www.majawu.eu (link u opisu profila) ☺️☕️? i da zavirite u online mentorski program. Podeljen je na nekoliko delova, za svakoga po nešto… Za one koji tragaju za smislom i svojom svrhom… Za one koji pišu ili rade sa drugim ljudima… Za one koji se umivaju iznutra… Za one koji već znaju svoje darove i voleli bi ih pretvoriti u posao i lakoću življenja. Radujem vam se! ?♥️ #majawu

Kako je moguće da oslobodimo sebe i prepoznamo svoje želje, snove, nadanja? Da li je teško živeti svoju istinu? Ko nam može pomoći da se oslobodimo i da se prikažemo prvo sebi samima, pa onda i svetu? I moramo li se prikazati svetu? Možda to i nije potrebno, ali jednom kada uronimo u svestan čin putovanja ka sopstvu, može nam se desiti da otkrijemo da ljudi koji nas okružuju nisu ljudi koji rezonuju sa nama. Postaće preveliki ili premali za puzzle života koji nam je postao vidan. Ne, to nije strašno. To je skroz u redu. Strašno je živeti zarobljen u tišini svojih dubina. Strašno je čekati da legneš u krevet i da se praviš da spavaš ne bi li sanjario o onome čega ti je duša puna. Strašno je kada koračaš kroz život držeći se u predelu grudi, kao da se bojiš da će ti srce svakog časa ispasti. A šta bi se desilo ako bismo pustili? Sve(t)! Naš! Poseban! Ceo text možete pročitati ovde https://majawu.eu/zarobljeni-delovi-duse/ #majawu #psiholoskecajanke #citatimajawu #zivot