Instagram LogoUpaliti svetlo u nekome je tren, spontanost i neplaniranost. Sve što je na silu, planirano i uz mnogo strategija, mučenje je i za tebe i za druge. Ne možemo da budemo motivatori, praktičari, terapeuti, ljubavnici sa ciljem da kad se probudimo krenemo da prosipamo mudrost i od 9 do 5 radimo školske primere na ljudima koje srećemo, skidamo se za čin vođenja ljubavi dok u nama bubnjanju sumnje i strahovi. Zato ja odavno ne radim po satu sistema, nemam više zidove u kojima ću vas dočekati na psihološke čajanke, malo iglica i zašiljenog pera, a nisam ni od onih što se prosipaju sa “volim te”, jer znam da bi mi ti zidovi promenili energiju i manje me voleli (kao i ja njih) nakon nekog vremena. Ljubav pustim da me ponese, umiri i usidri da se u lišću šume života ogledam. Onda mogu i da volim. Da ne govorim o moranjima. Jednostavno niti se živi po planu, niti može da se radi po istom. U meni se svetlo upalilo svaki put i samo kada sam bila svoja. Ne tvoja, ne uljuljkana u uverenja, sistemski potkovana ili sa stegnutom mašnom oko vrata koja čeka da odzvoni pet po podne. Ma jok bre. Svetlo se poigrava. Dok sam bosonoga, dok ispijam čaj u nepoznatom bircu tamo nekog grada u koji sam slučajno zalutala. Dok spontano prepoznajem i poklanjam delove sebe, vremena, misli pa i koju iglu onima koji ih ne očekuju. Svetlo mi se poklanja kao u starim plesnim dvoranama pozivajući me da napravimo koju piruetu slobode, ali me i jasno uči da biram sebe, a zatim i vreme za sebe. Ne mogu (ne želim) da radim sa svakim, jer ja nisam za svakoga. Ne učim ja nikoga ništa, dok on mene nečemu ne uči. Uzajamnost i deljenje je suština svakog odnosa. Dva bića, svetla i mene, svetla i tebe, vremena i energije, balansa i života. Ne volim brzine. Ne vijam talase. Ja ih pustim da mi sami dođu. Koristim JA, jer onaj ko isto izbegava nije na putu svetla, tek se treba sresti. Identitet sija, baš kao i duša, zenica, trag. Nije ni čaj da ga piješ da svakim. Zastaneš prvo, onjušiš slobodu (ili koliko je nema), okreneš sat naopačke i sačekaš. Ne pitam nikad. Mnogi se tome čude, ali je suština sretanja, pitanja osloboditi ne bi li se u svetlu prepoznala ona koja su naša. Sloboda je svetlo. Sad znaš. #majawu
Instagram LogoŽivot bez granica dovešće te do izgaranja. Nas žene uče da budemo poslušne, da ne kažem sluškinje. Preuzimamo na sebe što je više moguće kako bismo olakšale drugima. Iskreno meni je mučno to mučeništvo koje od nas stvara glumice, a za nama ostavlja bedu. (I u nama.) Toliko sam godina provela balansirajući između očekivanja, radoznalosti (tuđe), tetkinog “Koliko sada imaš kila?” i one bezobrazne, ali drugarske “Znaš on nije dobar za tebe!”. Znam, al’ šta tebe zabole? Isto toliko žena, ako ne i više, srela sam kako se frustrirano bore sa sistemom, nazovimo muževima, majkama koje znaju bolje, stresom i uverenjem da je uspeh iza ćoška, samo da još malo više stisnu zube, kaiš ili završe još jedan fakultet. Naravno da je sve umršeno sa samopouzdanjem i ljubavlju prema sebi, ali i sa hrabrošću da se nagnemo preko ruba nas samih i suočimo sa sranjem koje nosimo na cipelama života. Moja junakinja u novom romanu se oseća sjebano, isfrustrirano i stalno je pod stresom. Baš kao i ti! Sve to je uticalo na mnoge oblasti njenog života, uključujući i roditeljstvo, odluku da sačeka još malo sa privatnim poslom, muškarcem koji je pomera itd. A onda je srela sebe, na jednom putovanju i odlučila da se zauzme za tu istu sebe, da zaista pogleda u lice svojim strahovima i da baci usrane cipele. Naučila je da stavi sebe na prvo mesto, da zaista brine i voli sebe. I ta jedna pogrešna ulica u koju je skrenula bila je dovoljna da joj da više samopouzdanja i saosećanja. Sigurnija u svoju sposobnost da se pojavi na nepoznatom mestu i preživi shvatajući da se zabavlja, naučila je da postavi granice i koristi svoj glas. Ne znam da li je ona naučila mene ili sam ja naučila nju, ali joj se divim koliko malo je dotiče hoće li dobiti (un)like i koliko mnogo joj znači brk koji zaigra u uglu usana dok musava od domaćeg džema, golog dupeta i razvezane duše isključuje telefon i uživa život! Da! Ne moraš da razumeš, ali možeš i ti. Ispričaću ti kako sam ja. U romanu koji ćeš čitati sledeće godine, na radionicama koje kreću 4. oktobra i napokon na mom programu u koji sam izlila sve ove godine pustopoljana, učenja, odučavanja i razvezivanja! Poseti za koji dan majawu.eu i otkrij više