Danas ćeš čuti neke nove stvari od mene, a neke ću ponoviti da ih bolje čuješ. Objasniću ti kako su zdrave navike transformisale moj život. Saslušaj dobro, jer sve je to moguće i za tebe.

Uvek sam bila umetnička duša, pisala sam pesme, priče i jedan manji dečiji roman. Bila sam normalno građena, u srednjoj i osnovnoj su me smatrali za zgodnicu ( da tako kazem). Nista specijalno, ali recimo da sam u drustvu bila "taman".

Međutim, kada bih došla kući i našla se u društvu svoje sestre, rođake ili neke sitnije devojčice- važila sam za bucku. Pitate se kako je to moguće? I ja sam se to pitala toliko puta u životu. Nisam dobila odgovor. Ali često se nisam lepo osećala kada bih jela u njihovom društvu. Delovalo mi je kao da mi mere svaki zalogaj.

Deca su jako iskrena, ali i veoma osetljiva bića i tanane dušice.

Sada znam da nisam bila ni blizu bucke, štaviše one su bile veoma mršave u tom uzrastu, ali to je bio onaj period devedesetih kada je mršavost bila in. No, to ne osporava činjenicu da sam ja tada stvorila traumu i dobila nedostatak samopouzdanja, koji sam vukla sasvim sigurno do početka fakulteta.

Znate onaj osećaj kada sebe ceo život vidite mnogo većima nego što jeste? Pokušavate sa svakom novom dijetom za koju čujete. Ne jedete ceo dan i uveče pojedete samo jabuku i smoki. Mislite kako je to dobra stvar. Kako je samo bitno da skinete koji kilogram. Voleće vas više, ceniće vaše mišljenje. Pa... I nije bilo tako.

Niti sam skidala kilograme, niti su me više cenili. Samo sam se vrtela u sopstvenom nezadovoljstvu. Kao hrčak u onom svom krugu. Moje sreće kada mi neko kaže da sam malo smršala. A život mi se sruši kada odem kod babe i dede na slavu i ujko mi kaže:

-Au, kako si se ti Iko ugojila.

A što je najgore ja sve vreme ista i NORMALNA.

Moji me nisu uputili na sport, štaviše diskretno su mi stavili do znanja da to nije za mene. Da sam više umetnička duša. A to dvoje, jelte, ne ide zajedno. Naravno, oni su najdivniji roditelji na svetu, ali jako mladi su se uzeli. Ja bih u njihovim godinama sigurno bila mnogo nepažljivija i nesvesnija svojih reči i postupaka.

I tako sam pred svako leto krenula da vežbam, pa da gladujem i na kraju odustajem. Nisam ni znala šta su zdrave navike. Kao što ni ti verovatno još tačno ne znaš šta su i koliko su zapravo moćne.

Da mi je tada, pre 15 godina neko rekao da ću danas raditi sa toliko stotina žena, biti im mentor, podrška i motivacija- rekla bih da je skrenuo sa uma.

No, život te demantuje. Samo jedan dan odlučiš da mu promeniš smer. I u godinama koje slede namesti se da postaneš ekspert u nečemu za šta si mislio da nije ni moguće za tebe.

Ajde što središ sebe ( psihu i fiziku), nego što postaneš mentor drugima. E to je čudo. To je volja i to je jaka vera. Ne želim da ovim odajem počast sebi, već da tebi pokažem kako pola mog života nije ukazivalo na to da ću danas pisati ovaj mail. Tako možda ni tvoj život do sada nije bio sjajan.

Ali možda se baš sada desi klik. Možda odlučiš da je dosta sa dijetama i ulogom žrtve i prepustiš se. Staviš sebe na prvo mesto. A možda i ne. Možda je još bolje sedeti u mišijoj rupi. Svako za sebe najbolje oseća kada je vreme.

I zamislite mene, sa takvim samopouzdanjem, da 2018. pokrećem svoju stranicu na Instagramu i krećem da pričam svoje iskustvo i lagano edukujem ljude. Da se razumemo, to ne da nije došlo preko noći, već je godinama trajalo.

Negde pri kraju 3. godine faksa, shvatila sam da imam nesnosne svakodnevne bolove u želudcu, da se osećam tromo dok idem uz stepenice, da nemam energije. Nisam imala neki višak kilograma, ali su pekare, kafa i poneka cigareta učinile da se osećam kao da imam preko 60 godina.

I bilo mi je muka. I rekla sam dosta. Ne mogu sebe više takvu da podnesem. Ne mogu pobeći od sebe. Gde god krenem, sebe takvu vučem sa sobom.

I krenula sam da se zanimam...

Da menjam pekaru za ovsenu kašu. Bleju u studentskoj sobi za šetnju na Olimpu. Facebook za yt videe o zdravom načinu života.

Nije mi cilj bio da smršam. Cilj mi je bio da izmenim sebe u potpunosti. U svakom smislu. Više mi se ni moj fakultet nije dopadao. Htela sam RESTART ŽIVOTNI. Krenula sam od zdravih navika, a one su učinile magiju.

Pokrenuvši stranicu na Ig niko od bližnjih me nije potržao. Pojedini su me i ismevali. Rekla sam da imam velike planove i da ću imati firmu jednog dana. Da ću edukovati ljude o ishrani. Da će hiljade ljudi želeti da radi sa mnom. Dobijala sam samo: Ne Ivana, nemoj da se zanosiš. Opet sam bila umetnička duša. O kakvoj ja ishrani pričam, ipak sam za pojedine ostala i dalje mala "bucka".

Iako sam te 2018. bila najmršavija ikada i rekli su mi da mi ne stoji, da je bolje kad imam normalno kilograma. Znači nikad nisi dovoljno dobar. Ali u mojoj glavi su se neke stvari odavno prelomile i mala bucka više nije bila sastavni deo mene. Ne sećam se kada se to tačno desilo, ali prosto se desilo. I zdrave navike su to neopaženo učinile.

Za par dana i zvanično imam firmu i postala sam mentor za žene koje žele da transformišu svoj život. Faktički živim drugi život. Onog starog se i ne sećam. Samo znam koliko je bio zaslužan za ovaj današnji. I da njega nije bilo, ne bi bilo ni ovoga sada.

A mogao se desiti i drugačiji scenario, da nisam bila jaka i dozvolila da se desi taj KLIK u glavi. Sada bih verovatno i dalje tumarala u Beogradu ( gradu koji me je gušio u svakom smislu), uništavala psihu i kičmu u apoteci, davala pola plate na taksi jer u gradskom prevozu nema mesta. Cimali bi me da prodajem ljudima lekove koji su skuplji ( ali ne i efikasniji), da zarađujem na tuđoj muci i tako se sve više udaljavam od sebe i svoje svrhe.

Zašto uvek naglašavam koliko je bitno uvesti zdrave navike ako hoćeš bilo šta da menjaš u svom životu?

Zato što je sa njima najlakše početi. Najbrže se vidi promena.

Tu se gradi mišić volje za sve druge aspekte u životu. Čeličiš sebe. Ojačavaš se iznutra. Bog mi je svedok da mi se čini da zdravija ishrana malo i "čisti mozak" od svih aditiva i toksina koji su se godinama taložili, tako da ti u nekom trenutku deluje kao da si živeo u totalnom mraku i da je samo jednog dana neko upalio neonku. Ili je progrejalo sunce.

Odjednom žnaš šta želiš. Znaš koga želiš. Znaš čega ti je dosta. Shvatiš koga ti je previše. Kreneš da osećaš stvari. Vraćaš se sebi. Vraća ti se intuicija. Ona te vodi. Nepogrešivo.

Postaješ biti u skladu sa sobom. Postaješ ti ti. Ne neko drugi. Razvodnjena verzija nekoga. Već ti kao istinska osoba. Svesna da imaš jedan život sada i ovde. ( osim ako ne veruješ u večni. Ja verujem. )

Na ovaj svet si došla sa svrhom. Da se pokažeš. Da dotakneš nekoga svojim radom. Svojom dušom.

A ne da živiš u rupi. Da se stidiš sebe. Da nosiš široke i tamne tunike. Da stavljaš torbu izmeću butina, da drugi ne bi videli kako su spojene. Da misliš da svi u tebe gledaju kada jedeš taj kolač. Da krećeš sa dijetom od ponedeljka. A sa životom od utorka.

Ne znamo koliko nam je ovde još ostalo. Zašto ne bismo pokušali da budemo najbolja verzija sebe? To je mene uvek vodilo.

Moji planovi za budućnost su nekim ljudima opet nerealni, a ja znam da će se obistiniti. I znam da je na meni samo da verujem i da nastavim da uživam u procesu. I da pričam svoju viziju tebi, koja možeš da me čuješ.

Možda te nekada nerviram. Možda me pogrešno shvataš. Možda sam previše glasna. Možda ne voliš moju boju glasa. Ali da li je to bitno uopšte. Čim si ovde, postoji razlog zašto si još tu i zašto si ostala da čitaš do kraja.

Shvatila si da ti celo vreme prodajem priču za svoj mentorski program. I znaš da bi volela da budeš deo njega. I znaš da nije do para. I nije do vremena. Ni do drugih. Uvek je i bilo samo do tebe! Samo je pitanje da li će odluku doneti odrasla verzija tebe ili ona "mala buckasta devojčica".

P.S. Moja priča je mnogo duža od današnje. Mislim da ću jednog dana napisati knjigu, ali treba mi još životnog iskustva.

Znaš da sam juče otvorila prijave na svoj mentorski program. Pet žena je uplatilo svoju kartu za bolji život. Još 5 njih je rezervisalo. Dakle možeš još uvek da upadneš u preostalih top 10. Na linku ispod možeš saznati sve detalje o mentorskom. Krećemo na petak 13. i družimo se 5 nedelja. Samo je bitno da skupiš hrabrost, preuzmeš na sebe odgovornost i pobediš tu malu devojčicu u sebi.

Mentorski program

Čujemo se sutra,

Ivana