Ovo je isečak iz mog dnevnika ( 27. novembra 2021. )

Savetujem da prvo pročitate celu priču ispod, pa se vratite na deo koji je priložen.

Danas je ova promena vremena dosta uticala na mene. Generalno imam jako nizak pritisak, ali oscilacije u temperaturi i ova smena sunca i kiše su me totalno paralizovale.

Želela sam jutros da vam pisem, ali iskreno nisam imala ni volje, ni želje, ni kreativnosti. A da radim nesto tek da bi radila i bez vrednosti za vas, to mi ne pada na pamet. I bez ikakvog povoda, danas sam se osećala jako loše i nekako neuspešno. Iako nemam realnog povoda. Tako da kada naiđe takav dan, ja samo pustim...

Čvrsto verujem da nam se svaka najmanja stvar dešava sa razlogom, pa tako i ova priča danas. To moje verovanje je potvrdio i svestenik kada sam bila u crkvi posle Uskrsa i pričao je prisutnim ljudima o tome kako se ništa ne dešava tek tako, da čak i najmanji list koji padne sa drveta, nije pao bez nekog razloga. To te bas natera da se zamisliš...

I tako se ja danas sa svojim pritiskom koji je lagano bio 90:50, razletim po kući da čistim prozore, terasu, svoj radni sto... Dok sam čistila fioke, ispadne mi jedan papir na pod iz dnevnika ( analogija sa onim rečima svestenika). Podigla sam ga sa poda, sela na fotelju i pročitala.

Prvo sam se baš isplakala da vam budem iskrena. Na papiru stoji datum, novembar prošle godine. Tog dana, pa i čitavog meseca sam baš bila jako utučena, želela sam nešto da promenim u poslu, a nisam znala ni šta ni kako. Priložila sam vam iznad i 2 slike tog papira koji sam našla, da vidite svojim očima kako je to kada sam zaista loše.

Da konačno shvatite da mi "ljudi sa instagrama" imamo dosta loših dana i iste muke kao i svi . I da nikome nije sve uvek sjajno i bajno. I da se i meni ne trenira, ne šeta, ne sređuje, ne radi, ne jede lepa hrana..

Ali ako budemo pametni baš iz takvih dana, mogu nastati najsjajnije stvari- kao što je nastao ovaj moj mentorski program, na koji sam jako ponosna.

Na papiru je pisalo:

27.11.2021.

Kako se sada osećaš? Gde ti najvise škripi u životu? Šta te najviše boli? Šta je to sada u tebi što te blokira da budeš ona iskrena devojka koja se raduje tuđim pobedama, željama i snovima? Zašto veruješ da je sada sve moguće za tamo neke druge ljude, a za tebe nije? Ko te to ubedio da više ne veruješ u čuda? Nije istina da se fantastične stvari dešavaju samo odabranim ljudima. Ovo je prosto period u tvome životu kada moraš da naučiš neku bitnu lekciju. Ti sada verovatno od šume ne vidiš drvo. Previše toga potiskuješ u sebe, a možda neke stvari u životu još nisi otpustila i prebolela. Možda nekome nisi oprostila. Sa razlogom se osećaš tako teško i bezvoljno. Sa razlogom ti se ne šeta, ne jede, ne trenira, ne sređuje, ne ustaje iz kreveta. Nije do ljudi, do klijenata, do instagrama i algoritma- do tebe je. Nešto moraš sebi da priznaš i otpustiš. Šta je to? Sada ne znaš, ali istražićemo!

Naravno, ima i nastavak, ali je još intimniji pa ne bih delila. Danas kada sam pročitala ovo, suze su same tekle. Setila sam se kako sam se osećala loše i istrošeno u tom periodu. Mislila sam da nema izlaza. Da preduzetništvo nije za mene i da možda ovo i nije moj životni poziv. A sama ta pomisao mi je bukvalno lomila srce. Međutim, nisam osoba koja odustaje i kada je najteže, izvežbala sam sebe da izvučem pouku iz takvih životnih situacija.

Ja takve probleme i dane rešavam tako što prvo sva svoja osećanja i odvratne misli ispišem na papir, jer kao što često volim reći "on trpi sve". Dok pišem uglavnom se isplačem kao kiša, jer takva sam.

Zatim se totalno izdignem iznad situacije i pokušavam da svoj slučaj na papiru posmatram kao tajni agent koji sada ima zadatak da istraži zašto se tako oseća, šta je realan problem i da li je to sve zaista toliko tragično.

Iskreno uglavnom i nije, nego mi ljudi mnogo preuveličamo i od jednog drveta ( problema) bukvalno ne vidimo šumu ( rešenje).

Tog dana sam shvatila da ja ipak obozavam ovaj posao, da sam rođena za ovo jer uživam u svemu, samo da mi je dosadilo da radim obične planove ishrane jer vidim da to ženama nije dovoljno. Potrebno im je mnogo više. Podrška, edukacija, razumevanje, prečice i najiskrenija priča i savet. U danima koji su usledili nastala je prva skica mog mentorskog programa "Izgradi zdravije navike".

I sad ja vas pitam da li su naši loši dani uvek "loši" ili se iza njih krije uvek neko naše nezadovoljstvo sobom ili potisnuta želja- koje uglavnom guramo pod tepih i ne dozvolimo sebi da istražimo šta se krije iza toga što se nama nekada ne šeta, ne jede kvalitetno, ne trenira... Sve je sa razlogom draga moja, sve.

Podelih danas suvu intimu sa tobom. Ne znam da li je to pametno i ko me sve čita ovde. Ali nije mi to bitno. Uvek mi je bila bitnija moja intuicija i znam da će bar jedna žena večeras biti srećna jer nije sama i zna da i ovoj ženi nekada nije dobro i da ima svoje bubice.

Ako želiš da ti ja pomognem da promeniš svoj kvalitet života, imaš još 3 dana da se prijaviš na moj mentorski program "Izgradi zdravije navike". Naučiću te kako da ovako lošim danima pristupiš strateški i izvučeš najbolje, a ne da svaki put odustaneš od sebe. Tanka je granica između te dve opcije. Meni su pomogle vera i psihoterapija. Možda je i tebi potrebna samo podrška i moj program koji te vodi od tačke A do tačke B.

Na linku ispod imaš sve detalje o programu. Ovo je poslednji put da se možeš priključiti po ceni od 77e.

SVE O MENTORSKOM

Prijatno veče,

Ivana