Za svakoga je drugačije i baš zato ovo i jeste priča o autentičnoj priči. A ovako je izgledalo za mene:
Ujutru i uveče, najpre po 15 minuta sedela sam i posmatrala šta mi se dešava u glavi. Taj haos sam odmah potom beležila u notes sa komentarima tipa:
...posle pola minute sam počela da se vrpoljim...
...danas sam izdržala svega minut i po...
...nikada neću uspeti...
i slično.
Istovremeno sam, budući da sam tri meseca leta 2014. po ceo dan isključivo upražnjavala tehnike za otkrivanje svoje autentične priče, pisala dnevnike svakakve vrste i iskušavala razne tehnike terapeutskog pisanja.
A kako sam znala koje tehnike terapeutskog pisanja su mi u kom trenutku potrebne?
Nisam odmah znala, sve dok nisam počela da istražujem, a zatim i učim o tome.
Jer mogla sam da ne znam koju vrstu dnevnika da krenem da pišem i kako da počnem. Mogla sam da nemam pojma šta je terapeutsko pisanje a naročito kako se upražnjava. Mogla sam i da ne znam da mi pisanje uopšte za bilo šta može pomoći. Da ne kažem da sam mogla da verujem da mi samo odmaže jer se osećam krivom i besnom što ne pišem, a htela bih.
Sa ta dva mesta, dakle sa svesti o značaju terapeutskog pisanja i potpune nesvesti o tome, moguće da bih stigla do istog mesta ali za mnooooogo više vremena i ko zna koliko stranputica.
Otuda je vrlo važno da odlučimo - na koji način i uz koje alate upražnjavamo terapeutsko pisanje.
Možeš da pokušaš sama da pišeš dnevnik i imaće efekta, pisanje uvek donese rezultate, ali možeš i da pišeš uz naše smernice i da stigneš do svoje autentične priče, a onda je to već druga priča.
Upis na kurs Oslobodi svoju autentičnu priču! je u toku.
*A šta ti je taj rezultat?
Sagledavanje šta ti se nalazi u glavi, tj. šta ti kroji svakodnevicu. Posle toga možeš taj gradivni materijal da razvrstavaš te da bude svestan i plodonosan, umesto nesvesan i haotičan kakav je većinski.
Možeš na kurs terapeutskog pisanja da se prijaviš i odgovorom na ovaj mejl, kao i da pitaš sve što te u vezi s tim zanima.
Vidimo se.
0 comments