15. maja 2014. godine završila se godina na fakultetu u Budimpešti gde sam tada radila. Naredna je počinjala 1. septembra.
Iako sam radila ni šest punih meseci tokom jedne kalendarske godine i to utorkom i sredom po nekoliko sati, jedva sam dočekala taj kraj. Sad ovo zvuči otrcano ali zaista jesam pravila pauze u predavanjima na 45 minuta kako bih popila po ko zna koju kafu i popušila ko zna koju cigaretu po redu. A veče retko koje da je prošlo da nisam sa drugaricom popila bocu vina. (Nije da su neki alarmantni signali ali nije ni da sam plenila vitalnošću i energičnošću).
Elem, imala sam rok do kog sam morala nešto da promenim. Sve planove za leto sam otpisala, zaključala se u stan i krenula.
Krenula šta?
Pa da pišem.
I ko sam. I šta sam? I šta hoću i šta neću?
Kad su krenula uverenja da pršte. Pa neki stavovi bogte pitaj čiji. Bukvalno sam krenula da se upoznajem. Smeća samo toliko. Onda da ga odbacujem. Da sortiram. I ubacujem u mozgovni program ono što mi služi.
Tri meseca fast forward.
Ne radim više na faksu. Ne živim u Budimpešti. Sama sam ali se ne osećam usamljeno. Poznanici me pitaju kad me sretnu - šta ti se desilo, isijavaš. Početak realizacije planova za knjigu i sajt i edukativnu onlajn platformu.
Točak promena u pravcu življenja moje autentičnosti se zavrteo, i ne staje do dan danas.
Ali ni ja ne stajem da pišem.
Tog leta počela sam intuitivno o sebi da ispisujem a nakon nekoliko godina sam se upoznala sa metodom i alatima koje sam tako intuitivno koristila. To je bio moj i formalni susret sa terapeutskim pisanjem.
Prirodno, odmah sam poželela da to iskustvo, i znanje koje sam počela da prikupljam, podelim sa drugima.
I drago mi je što smo se srele na tom putu.
Želim ti dobrodošlicu na ovaj put, jer čim čitaš ovaj mejl znači da si dobrano zakoračila. A ako hoćeš i celim stopalom na njega da kročiš, pridruži nam se u Onlajn kursu Oslobodi svoju autentičnu priču. Možeš se prijaviti i odgovorom na ovaj mejl.
Vidimo se u video lekcijama 🙂
Ivana
0 comments