Dragi ljudi,
O unutrašnjim kritičarima u procesu pisanja: ko su, odakle dolaze i kako da ih se otarasite poslušajte na linku:
Ne dozvoli kritičaru da te bilo kojim izgovorom odvrati od ove vežbe - može da ti bude lekovita kad je proces pisanja u pitanju:
Vežba 2: Utišaj kritičara, pojačaj mentora
1. Ko je onaj unutar tebe koji, kad god pomisliš na pisanje, ti kaže – nije pravo vreme, ne umeš, čemu, samo trošiš vreme na nebitne stvari? Ili ti govori nešto što nije navedeno? Seti se šta je to?
2. U ovom trenutku nije nužno da znaš čiji je to glas, kog to autoriteta koji je naizgled tvoj: ali je od velike važnosti da osvestiš da taj glas nije tvoj, istinski, autentični glas.
3. Sada se seti onog glasa koji te je u ma kom periodu života u vezi sa ma čim – ohrabrivao, verovao, prihvatao, voleo. Možda je to baka, tetka, profesor, pisac. Ukoliko ne možeš da se setiš takvog glasa, zamisli da je olovka kojom pišeš rekvizit, koji kada ga uzmeš u ruke, postaje taj glas, odnosno postaje tvoj unutrašnji mentor koji te bezuslovno podržava u nastojanju da pišeš.
4. Sada neka se tvoj unutrašnji mentor, da li stvarni ili izmaštani, obrati tvom najvećem kritičaru u epistolarnoj formi. Odnosno, neka tvoj unutrašnji mentor napiše pismo kritičaru koji se unutar tebe javljao svaki ili većinu puta kad je razmišljanje o pisanju po sredi ili poduzimanje bilo koje akcije u vezi s pisanjem. To pismo može biti i nežno i grubo, odaberi ton koji ti prvi dolazi na pamet – može da se desi da se promeni tokom pisanja.
5. Sačuvaj ovo obraćanje u sećanju ili fizički i prizovi ga svaki put kad osvestiš da ti kritičar drobi kako pisanje nije za tebe, bar ne u ovom trenutku, bar dok ne naučiš još nešto, bar dok ne završiš ovo ili ono...
Ako ne znaš kad ćeš stići da poslušaš lekciju i uradiš vežbu, neka to bude odmah sad:)
Šaljemo ti podršku,
Ivana i Vanja
0 comments