Neki dan u bašti kafića čuje se razgovor dve žene u četrdesetim – jedna od njih nije uporno ponavljala: meni bog nije da ovo pa meni bog nije dao ono...
Iako možda zvuči kao nešto što mi ne bismo izgovorili, nije baš tako.
Izgovaramo itekako slično na svakodnevnom nivou samo drugačije formulišemo, a i kad ne izgovaramo osećamo se kao da nam stalno nešto fali.
I tada ne pomišljamo da smo u ulozi žrtve, ne. A ne pada nam na pamet da možemo bilo šta što nam fali da poklonimo sami sebi. I ovo može da zvuči otrcano u kontekstu filozofija i psihologija novog doba ali suštinski je tačno.
Ogrezli smo u materijalno i ne vidimo dalje od nakita, odeće, putovanja, kola...
Uz to, najčešće se kuka da se nema vremena, i najčešće je to tačno, ali kako ga možemo produžiti? Opšte je poznato da je vreme relativna stvar i na treba nam Ajnštajn da nas u to ubedi: i sami znamo kad radimo nešto što nam prija leti, vreme provedeno u vremenu koje nam ne prija puž je.
Iako je u našim rukama, i iako je stvar kako ga provodimo – mi našim vremenom gotovo da ne baratamo. Barataju tamo neke okolnosti, opet iz ove materijalne ravni.
Kad smo poslednji put sebi poklonili sat vremena? Tim rečnikom i tom namerom. Da uradimo nešto što nas raduje, ispunjava, oplemenjuje na bilo koji način. Ok, idemo na trening ali nam je to obaveza. Pojedemo lep obrok ali brojim okalorije. Kada smo poslednji put sebi poklonili nešto u čemu uživamo a što je dugoročno dobro?
Mora malo i da smeš, piše na kafeu u kom se odvijao razgovor između dve pomenute žene.
A mi često ne smemo, ne znamo šta smemo, dopuštamo drugima da nam dozvoljavaju, sami sebi ne dozvoljavamo.
Zato smo kreirale program kojim poklanjate sebi svake nedelje po dva sata da se otkrivate, da oslobađate i kreirate svoju priču, pravu autentičnu priču. Sve to kroz pisanje. Terapeutsko.
Pa da dani više ne lete nego da ih s uživanjem udišemo jer znamo da se svaki dan otkrivamo i da imamo proverene alate i smernice za to. A onda nedeljom da se sa grupom online sastajemo, kroz tuđa iskustva učimo, delimo se koliko hoćemo i suštinske nivoe otkrivamo.
Program je podeljen u 3 modula:
Ko sam ja?
- osvešćujemo kakve misli i emocije te trenutno obuzimaju i kako da ih načiniš da rade za tebe (a ne protiv tebe)
- ispitujemo prostor oko tebe i unutar tebe: kakav je trenutno, kakav hoćeš da bude
- definišemo magične rekvizite i unutrašnje mentore kao i situacije u kojima ti služe
Ko su drugi?
- istražujemo tvoje unutrašnje kritičare: odgovaramo na pitanje odakle su došli i kako da ih se oslobodiš
- pretresamo sve blokade koje stoje na putu tvom stvaralaštvu i razgrađujemo ih
- otkrivamo ko je podrška tvom kreativnom radu i kako da je maksimizuješ
Koja je moja priča?
- učimo o putu heroja: šta je i koje sve korake podrazumeva
- kreiramo tvoju autentičnu priču baziranu na tvom dosadašnjem putu
- definišemo dalji rad na tvojoj priči: šta je od nje za deljenje sa svetom a šta ostavljaš za sebe
Svake nedelje poklanjamo svom suštinskom sebi po 2 sata.
Nakon 12 takvih nedelja, ni fizički ni psihički ni emotivno više nismo isti: stojimo uspravno podignute glave, s osmehom teramo od sebe sve što nam ne treba i pričamo priču koja nam je najvažnija.
Cena programa je 280 eura i možeš da ih uplatiš do 5. aprila
Za sad se prijavi da osiguraš sebi mesto, odgovorom na ovaj mejl ili na link.
Pozdravljamo te,
Vanja i Ivana
0 comments