Prošle godine sam dao otkaz u firmi u kojoj sam radio kao agent u call centru da bih se zaposlio u školi kao učitelj. Delovalo kao dobra ideja i kao rešenje za sve moje probleme. Želeo sam izađem iz toksičnog  okruženja stvorenog, pre svega, zbog tok...

Poimanje brojeva Ljudi misle da su dobri u poimanju brojeva. Mi smo jedina vrsta koja se bavi matematikom i koja ume da razume matematičke zakone i odnose brojeva na tako dubokom nivou. Ali, kada su u pitanju veliki brojevi, imamo priličnu lošu sliku...

Po prirodi sam prilično mršav i kada pazim šta jedem veoma mi je teško da se ugojim. Od svoje šesnaeste godine, pa do danas, sam u nekoliko navrata kretao u teretanu kako bih dobio mišićnu masu.  Te 2000 i neke, kada nije bilo interneta, vežbao sam k...

Večita borba sa samim sobom. Da li da radim ovo? Da li radim ono? Koliko sam dobar u tome? Zašto bih se zamarao time kada mi neće doneti ništa u životu… A sve vreme sediš i ne radiš ništa već živiš u nekom imaginarnom svetu, gde si sve to što želiš d...

Bila je jedan dan mlađa od mene. Rodili smo se u istom porodilištu, a naše majke su bile u istoj sobi. Ipak, zvanično smo se upoznali onog dana kad, s peškirčetom na kom je izvezeno tvoje ime, kreneš put vrtića ne shvatajući šta te čeka ni zašto odje...

Sinoć sam poslednji put seo da radim kao dispečer/agent korisničkog servisa kako god se zvalo to radno mesto. Bilo je nešto posle pet izjutra kada sam završio smenu i napisao poslednje zbogom Vankuveru. Ja sam bio taj koji je dao otkaz. Razloga za to...

Istraživanje pokazuje da većina novogodišnjih planova padne u vodu tu negde oko 19. februara. Moji planovi nisu ništa bolje prošli ove godine, baš kao i prethodnih. Cilj mi je bio da svakog dana pišem 500 reči fikcije, čitam 30 minuta, snimim i objav...

Stojim u dvorištu vrtića i čekam vaspitačicu da bih mogao da joj ostavim dete na nekoliko sati, jer tome vrtići služe. Dete je društveno koliko i ja pa se držimo jedno drugog dok ostali trče po dvorištu ili ćaskaju, ili pak pilje u svoje telefone. Ja...

Deluje mi kao da oduvek imam neki veliki plan za sebe. Plan u kom je određeno kako će sve da se završi. A završava se tako što ću toliko toga napisati i to će toliko dobro biti da će svi da me pamte. Onda malo zastaneš i zapitaš se – Ko će da te pamt...

Kao neko ko je napisao roman i kao neko ko ne može više da napiše roman, bar ne još, ali i kao neko ko je ispunio mnoštvo dnevnika i blogova, svakodnevno se pitam kakav je to posao pisao i zašto bi iko želeo da ga radi? To je najčudniji posao kog sam...