Patrik Mekginis kaže da je svako biranje zapravo gubitak. I što više vremena prolazi i što više razmišljam o tome — sve više ima smisla.

Postoji jedna mala navika koju sam počela da primećujem kod sebe — a koja me, iskreno, izvodi iz takta. Treba da odlučim da li da prihvatim posao. Imam dve opcije. Obe su dobre. I umesto da izaberem jednu i nastavim dalje, ja uradim ono što uvek uradim — počnem da kružim. I zaglavim se u sopstvenim mislima.

Prva.

Druga.

Druga.

Prva.

Šta ako prihvatim prvu, a druga ispadne bolja? Šta ako odbijem obe, pa se pokajem? Ili još gore, šta ako prihvatim jednu, a negde me čeka nešto bolje što sam upravo propustila?

Nekoliko dana kasnije, i dalje sam na istom mestu, u krugu. I što je najgore — ovo nije izolovan slučaj.

Radim to kada biram knjigu, film, čak i doručak.

A onda se dogodilo nešto što me je istovremeno smirilo, ali i potreslo. Nije to bio neki veliki događaj, bila je to samo rečenica.

U knjizi F.O.M.O. Patrika Mekginisa naišla sam na rečenicu koja me je zaustavila:

Zatvoriti sva ostala vrata, ići napred i ne osvrtati se sa žaljenjem. Kada učinite tako, shvatićete da je odlučivanje direktan put ka slobodi, čak i u svetu prepunom opcija. 

I tada mi je nešto kliknulo.

Možda problem nije u tome što ne znam da izaberem. Možda je problem u tome što jako dobro znam šta znači izabrati. Izabrati jednu opciju znači — odustati od svih ostalih.

I negde duboko, svi mi to osećamo. Zato odlažemo. Zato analiziramo. Zato vrtimo iste scenarije ukrug. Zato ne biramo. Jer dok ne izaberemo — još uvek imamo sve.

Ali istina je, ipak, mnogo jednostavnija: 

dok ne izaberemo nešto, zapravo nemamo ništa. 

Ako se i ti trenutno dvoumiš oko neke odluke, seti se ovoga:

Ako dovoljno puta odložite alarm, ili ćete kasniti na posao ili ćete jurcati na isti, dan će vam početi naopako, a raspoloženje će vam biti u minusu. Iako vam je odlaganje buđenja u datom momentu toliko prijalo, taj postupak na kraju ipak dolazi na naplatu.

Isto radimo i sa odlukama.

Ne pokušavam više da napravim savršen izbor. Pokušavam da napravim dovoljno dobar. Jer savršen izbor ne postoji. Postoji samo izbor iza kojeg odlučiš da staneš. I tek kada prihvatiš da ne možeš imati sve opcije odjednom, desi se nešto zanimljivo — konačno počneš da živiš onu jednu koju si izabrao.

Zato danas uradi jednu stvar drugačije. Preseci nešto što već danima vrtiš po glavi.

Otkriću ti tajnu, onaj osećaj olakšanja posle toga, mnogo je bolji od bilo koje savršene opcije koju si propustio.

Šta je to što već danima ne biraš — i zašto?



Potraži knjigu ovde