Ko je bio značajniji za vaš rast?

a) Ljudi pored kojih ste se dobro osetili, koji su vas podržili, udelili kompliment i pozitivno usmerili, ili

b) Oni koji su, ma koliko vam bliski bili, kritikovali, uvek nešto zamerali pa ste se iz inata i revolta menjali i rasli?

Ne znam kako je bilo kod vas, ali dok sam ja odrastala moje okruženje (u užem, a bogme i u širem smislu) većinom je bilo okrenuto kritici mnogo više nego pohvali i podršci.

Nekako bi se reflektor uvek uperio na ono gde je bilo propusta. 

Sećate se sigurno i za vreme školovanja - "nisi ovde lepo uradila postupak zato ti se ne priznaje ovaj zadatak i to ti je četvorka." 

A šta je sa ostalim koje sam tačno uradila, oko koji sam se potrudila? Zašto se u davanju povratne informacije ne osvrnemo i na to?

Šta sa tim što sam naučila i biologiju i dobila 5? 

A šta sa tim što sam podelila užinu sa drugom? Pomogla u čišćenju kuće?

Da, ali samo si usisala. A užinu i treba da podeliš. 

Nekako se sve podrazumevalo.

Kaže tata - nisu nas hvalili da se ne pokvarimo.

Moš misliti!

Problem koji oni ne vide jeste da nas jesu pokvarili ali ne u smeru od kog su strahovali - da postanemo gordi i umišljeni,

već su nas "pokvarili" jer smo mnogi postali nesigurni, nedovoljni (šta god da uradiš malo je i podrazumeva se), uvek u nekom strahu ili iščekivanju da potvrda da smo OK dođe od drugih.

Ja iz kritike i inata nikad nisam rasla. Pogađala me je i činila da se osećam loše. Ni najmanje me nije motivisalo na promenu nego isključivo na povlačenje i odustajanje. 

Ok, nisu znali bolje. 

Tako su oni rasli i preneli su dalje. 

Ali ja bih volela da mi ne prenosimo dalje sledećim naraštajima, jer kada si dete - ti veruješ u sve što ti kažu.

"Odrasli znaju bolje" (to je mehanizam preživaljavanja, kad si mali moraš da se potčiniš jer zavisiš od tih odraslih).

Da se razumemo - nisam ja pobornik "kovanja u zvezde". Za svaki korak da padamo u nesvest od ponosa i hvalimo dete na sva usta. Jer tako onda sigurno vodimo dete ka narcizmu i velika je verovatnoća da će raditi samo ono za šta zna da će dobiti pohvalu.

A to šta kad pohvala izostane za svaki trud je poseban problem.

Šta ona?

Cilj nam je kao i uvek - promišljenost, intuitivnost i iskrenost.

Naći neki balans.

Osetiti šta je detetu potrebno.

Nije lako, ali nije ni nemoguće. Da se naučiti kada znamo gde da gledamo i šta da ohrabrujemo. 

Za početak, zastanite i pogledajte šta je SVE dete uradilo - i dobro i loše. 

Naročito savetujem da kada se dete (ili bilo koja osoba) ponaša loše, reflektor uperite na dobro. Makar to bile i sitnice. I da onda korak po korak snažite dete a time i promenu.

UPAMTITE: 

Trajna promena ponašanja će doći iz podrške i pohvale. Iz ljubavi. Iz želje da budemo voljeni i prihvaćeni, da se razumemo, da nam bude lepo.

Neće doći iz straha, kritike, odbačenost, izolovanosti (bar neće doći do trajne promene ili će da "procuri" negde na drugu stranu tj. da se jedno neadekvatno ponašanje zameni drugim).

Zato, delite komplimente deci, ali najmanje onih usmerenih na izgled ("lepa si, lepa ti je haljinica, kakav si šmerek u toj košulji...") već one koje snaže ličnost.

- Baš volim da provodim vreme sa tobom.

- Koliko si ti zabavan i duhovit / uvek se sa tobom lepo nasmejem.

- Zaista volim kako brineš o bratu (drugima).

- To je bio baš lep gest za baku (ako je dete mlađe, prilagodite rečnik -konkrent. "kako si se setila da baki nabereš cveće")

- Divim se kako si bila hrabra i uspela da se...

- Volim što si tako otvoren prema ljudima...

- Ti baš umeš da saslušaš / ohrabriš npr. drugu decu.

- Toliko uživam u razgovorima sa tobom.

- Od tebe puno učim o iskrenosti/igri/zabavi...

- Jako si ljubazan i hvala ti što me podržavaš (npr. kada dete kaže kako je ukusan ručak)

Podrška je ono što nam svima treba i ono što svi možemo da damo. Samo je pitanje jesmo li naučili da je tražimo i da je pružamo. 

Ničija potvrda vašem detetu neće značiti kao vaša, zato se ne libite da istaknete ono dobro u vašem odnosu.

Do iduće nedelje, pozdravljam vas!

P.S.

Ako o ovome, i uopšte o vaspitanju i disciplini želite da učite od mene, to možete učiniti kroz kupovinu video kursa za roditelje dece do 7 godina (sve informacije o kursu imate na ovom linku).

Cena kursa je 160e i pored video lekcija podrazumeva jedne individualne konsultacije sa mnom u trajanju od 1h.