Uhvatite li nekada sebe da zvučite kao vaša mama? Ili tata?

Ovaj mejl je o tome zašto je to tako i šta da radite ako vam se to ne dopada.

Pa, krenimo.

Verujem da ste i vi, kao i ja, bar nekada izgovarali kao ljuti tinejdžeri - "NIKAD neću biti kao moja mama" ili "Ja to svom detetu nikada ne bih rekla ili uradila".

Ali onda dobijete svoju decu, i u nekim trenucima i situacijama počnete da se ponašate baš onako kako ste mislili da nikada nećete. 

Zašto? Kako?

Zato što su ti obrasci i rečenice toliko duboko utkane u nas da ih govorimo automatski. To su reakcije koje su često vođene našim uverenjima i (transgeneracijskim) ranama.

U odrešenim situaciji bivaju potaknuta nečim što je dete uradilo ili nije uradilo a mi mislimo da bi trebalo.

Uverenja utiču na nas, a nismo ih ni svesni. To je ono za često mislimo da je istina, da je to prosto tako i da tako treba da bude.

Ona se formiraju u detinjstvu i mladosti.

To je sve ono što smo slušajući odrasle naučili o svetu, o sebi i ljudima oko nas.

Ako ih ne osvestimo, ona nas vode kroz život i boje nam mnoge doživljaje i tumačenja.

Uverenja je moguće menjati, ali nije skroz jednostavno. Zahteva trud i neretko pomoć stručnjaka.

Nakon mog današnjeg mejla, možda nećete osvesti sva uverenja, ali možete barem svoje ponašanje sagledati iz neke druge perspektive.

Duško Radović je govorio "Tucite decu čim primetite da počinju da liče na vas."

Ja vam, naravno, nikako ne savetujem da tučete decu, ali vam savetujem da kada primetite da VI ličite na SVOJE RODITLJE, zastanete i zapitate se sledeće:

Vezano za PROŠLOST:

Kakav sam ja odnos imao sa mojim roditeljim? Šta je tu bilo dobro, a šta ne?

Koje sam rečenice stalno slušala tokom odrastanja?

Kako sam se ja osećao/la dok su to meni govorili? Prizovite taj osećaj.

Šta zaista ne želim da ponovim?

Šta iz tog obrasca ponašanja mojih roditelja želim da prenesem, a šta da modifikujem?

Kako mogu da izbegnem ono loše što su meni radili/govorili, a šta su zamke?

Vezano za SADAŠNJOST:

Zapišite neke najčešće izgovarane rečenice (koje ste i vi dobijali od svojih a koje prenosite dalje svojoj deci) i ocenite ih: šta zapravo znače? zašto ih izgovaram? kako se osećam dok to govorim svom detetu (bespomoćno, moćno, očajno, kao da mu štetitm, kao da mu pametujem, kao da to nisam ja...)?

Kakvu poruku tim svojim ponašanjem i rečenicama zapravo prenosim svom detetu? Želim li to?

Vezano za BUDUĆNOST:

Kakav ja odnos imam sa svojim detetom, a kakav bih želela da imam za 5,10 godina? A kada bude odrastao čovek?

Kako ću dotle da stignem?

Idealno bi bilo da ovo uradite zajedno sa svojim partnerom (roditeljem vaše dece:) jer svako od nas nosi različita uverenja o roditeljstvu.

O tome kako roditeljska (ne)usklađenost utiče na dete i šta biva kada dete dobija različite poruke od roditelja o istoj stvari, ću govoriti na Profi mama konferenciji u Beogradu 11.3.2023.

Znam da na sva prethodno popisana pitanja nije jednostavno odgovoriti, zato sačuvajte ovaj mejl i polako razmišljajte.

Hajde da zajedno razbijemo one obrasce koji vam narušavaju odnos sa decom i da izgradimo bolju i jaču porodicu.

Ona je osnov svega, znate to i sami.❤️

Do idućeg utorka, šaljem vam ove za-februar-netipično sunčane pozdrave.

Milena